Moždani udar se može dogoditi svakome pa i vama i to u bilo kojoj situaciji i u bilo koje doba dana. Statistika je isto tako okrutna i ističe kako je moždani udar jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, ali i vodeći uzrok nastanka invaliditeta.
Zašto je moždani udar opasan?
moždani udar je treći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu,
svakih 15 minuta u Srbiji neko doživi moždani udar,
svake godine od moždanog udara oboli 33000 ljudi,
svakih 45 minuta u Srbiji neko umre od moždanog udara,
svake godine od moždanog udara umre 11000 ljudi,
u Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca,
posledice moždanog udara: trećina bolesnika umire, druga trećina ostaje teško invalidna, a samo se jedna trećina vraća ranijim aktivnostima.
U 85 odsto slučajeva moždani udar je uzrokovan začepljenjem krvnog suda ugruškom, a važno je doći u bolnicu čim nastupe simptomi moždanog udara.
Najčešća vrsta moždanog udara je ishemijski udar (infarkt mozga), koji nastane kada ugrušak začepi arteriju koja dovodi krv u mozak. Druga vrsta je tzv. hemoragijski moždani udar (moždano krvarenje) do kojeg dolazi usled pucanja krvnog suda, što pak uzrokuje izliv krvi u mozak. Iako moždani udar najčešće pogađa osobe iznad 65 godina starosti, može se dogoditi i u detinjstvu, stoga je važno znati prepoznati simptome i faktore rizika.
Poziv na prevenciju
Kada osoba doživi moždani udar, svaka sekunda se računa. Kako moždano tkivo i milioni neurona u tim trenucima propadaju, vreme je najvrednije što imate. Svetski dan moždanog udara se obeležava na inicijativu Svetske organizacije za
Moždani udar (cerebrovaskularni insult, apopleksija, šlog) označava naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem moždane cirkulacije zbog čega dolazi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim materijama. Nedostatak kiseonika i hranjivih materija uzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija što ima za posledicu oštećenje mozga i gubitak funkcija koje taj deo mozga kontroliše. Moždani udar može biti posledica začepljenja arterije koja snabdeva mozak krvlju, što se naziva ishemijski moždani udar ili infarkt mozga, koji je i najčešći. Ali, može nastati i zbog pucanja krvnog suda u mozgu kada dolazi do izliva krvi u mozak, odnosno do hemoragijskog moždanog udara.
5 najčešćih simptoma moždanog udara
Iznenadna utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, noge ili lica; naročito zahvaćenost samo jedne strane tela
Iznenadne smetnje govora: otežano izgovaranje, razumevanje ili gubitak govora
Iznenadne smetnje vida: zamagljenje ili gubitak vida
Iznenadne smetnje u hodu, vrtoglavice, gubitak ravnoteže
Iznenadna jaka glavobolja koja može biti praćena mučninom i povraćanjem
Moždani udar se može sprečiti
Svojim životnim navikama možete neposredno delovati na svoj rizik od moždanog udara i ostati zdravi. Najbolji način prevencije je umeren i zdrav način života, redovna i pravilna fizička aktivnost, redovne kontrole kod lekara i svakako prestanak pušenja.
Vaš jelovnik treba da sadrži maslinovo ulje, voće i povrće, hranu bogatu netopljivim vlaknima i plavu ribu, a izbacite hranu koja obiluje zasićenim mastima i šećerima i jako zasoljenu hranu bogatu holesterolom.
Ne ostajte kod kuće
Dokaza je sve više koji govore da covid-19 infekcija povećava rizik od moždanog udara. To je slučaj i kod mladih osoba ili onih koji inače nisu rizična grupa. Bolnice i medicinki timovi su za vreme pandemije radili naporno kako bi omogućili svu potrebnu negu za osobe koje su doživele moždani udar, a na vama je da naučite da prepoznate simptome i odmah potražite stručnu pomoć i nikako ne ostajte kod kuće.
Faktori rizika
Jedna od glavnih bolesti koja može dovesti do moždanog udara je ateroskleroza, a mogućnost nastanka se povećava sa starenjem. Postoje ostali faktori rizika poput pušenja, sedilački način života, loša ishrana, preterana upotreba alkohola, hipertenzija, gojaznost, genetske predispozicije i određeni psihički faktori.
Broj osoba koje dožive moždani udar porašće čak za 34 posto u narednih 15 do 20 godina, upozoravajuće je predviđanje Evropskog udruženja za moždani udar, te će do 2035. godine u svetu godišnje 819.771 pogoditi ovo oboljenje.
Prepoznajte da se radi o moždanom udaru
Četiri jednostavne naredbe koje pomažu utvrditi radi li se o moždanom udaru:
1. Nasmej se! (Ako osoba ne može da podigne oba ugla usana – nešto nije u redu)
2. Reci nešto! (Nesmislen, čudan ili nerazumljiv govor, ponavljanje reči ili fraza – nešto nije u redu)
3. Podigni ruke! (Ako je jedna ruka slaba i “pada”- nešto nije u redu)
4. Isplazi jezik! (Ako je jezik “iskrivljen”, ako ide na jednu ili drugu stranu – definitivno, nešto nije u redu).
Posledice moždanog udara
Među bolesnicima koji prežive moždani udar, kod 2/3 ostaće različiti stepen neurološkog deficita, a 1/3 će biti trajno onesposobljena i zavisiće od tuđe nege i pomoći, a evo još činjenica koje bi trebalo uvek imati na umu;
17 milion ljudi širom sveta tokom godine doživi moždani udar, a njih skoro 6 miliona umre od posledica moždanog udara
svake 2 sekunde neko doživi moždani udar
svakih 6 sekundi 1 osoba umre od moždanog udara
1 od 6 osoba starosti od 15 do 60 godina doživeće moždani udar
broj osoba koje će doživeti moždani udar porašće za 34 posto
oko 60 posto ljudi ima problema s vidom nakon moždanog udara.
oko 20 posto ljudi ima emocionalnu inkontinenciju u prvih šest meseci nakon moždanog udara
nakon moždanog udara od depresije pati trećina obolelih
više od 50 posto pacijenata s moždanim udarom dođe u bolnicu kad je prekasno za intervenciju
oko 31 posto obolelih od moždanog udara mlađi su od 65 godina
najmlađa žrtva moždanog udara prema svetskoj statistici je dvogodišnje dete
Komentari (0)