Kako prepoznati simptome šećerne bolesti, kako sprečiti nastanak dijabetesa tipa 2, otkrio je predsednik Dijabetološkog društva Srbije,

Box: Aleksandar Opačić
.

Od dijabetesa u Srbiji boluje oko 770.000 ljudi, a lekari ga često nazivaju stanjem sa kojim može da se živi, sve dok se ne iskomplikuje -  tada postaje ozbiljna bolest.

"Posledice mogu da budu fatalne, ne volimo mi da pričamo o tome, ali moraju ljudi da znaju do čega dovodi. Amputacija nogu je jako česta, otkazivanje bubrega, slepilo usled neregulisanog dijabetesa. Mi želimo da edukujemo ljude da bi sve to izbegli, ne samo uoči dana ove bolesti već tokom cele godine", rekao je on.

Koji su simptomi dijabetesa, postoji li prevencija?

"Najčešći znaci za uzbunu su

Box: suvoća usta, učestalo mokrenje, povećana žeđ
. Tu su i zamor, osećanje kao da 'niste baš puni energije', neke tegobe, ljudi često čak i te simptome zanemare, pripisuju ih naporu ili stresu na poslu. Smatraju da to sigurno nije visok šećer, a rano otkrivanje je vrlo važno. Prevencija jeste cilj, posebno kada pričamo o dijabetesu tipa 2. Kod tipa 1 genetski faktor odlučuje, ali u tipu 2 je prevencija mnogo bitna. Dnevno, minimum 30 min fizičke aktivnosti smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 50 odsto. Ako tome dodamo i zdrav način i stil života, kojem bi svi trebalo da težimo, rizik se smanjuje. Bez alkohola, cigareta, uz zdravu ishranu bogatu povrćem i voćem, smanjuju rizik za 75 odsto", rekao je Opačić, rekavši da je i šetnja dovoljna, ako je "intenzivna" i pređemo pet kilometara.

Nekad ljudi smatraju da će čestim unosom slatkiša "podići" šećer, izazvati bolest, koji su mitovi vezani za unošenje slatkog i nastanak šećerne bolesti?

"To je mit, koji bi stvarno trebalo da odmah razbijemo. Šećer, odnosno

Box: dijabetes
, ne dobija se tako što jedete i jedete slatko, i onda dobijete šećernu bolest. U dijabetesu je skoro isto da li jedemo kašiku brašna ili kašiku šećera. Kada odemo na kontrolu i
Box: proverimo šećer
, onda kažemo, ma juče sam bio na slavi, to nema veze šta ste jeli dan pre. Ako vama pankreas radi kako treba, dovoljno mu je dva sata od obroka da svede šećer na normalu. To šta ste jeli juče, danas, nebitno je za rezultate", rekao je on.

Koliko često bi trebalo kontrolisati šećer?

"Mi volimo da kažemo, jednom u šest meseci ali ako neko nema ni nasledni faktor, onda je dovoljno jednom godišnje meriti šećer u krvi. Nažalost, nije tako u praksi, mi apelujemo i na zdrave ljude da radimo prevenciju, o tome se stalno priča a svetske statistike su sve lošije i lošije. Dok nas ne zaboli, kao što doktori kažu, ne idemo kod lekara", rekao je on.

"Kada organizujemo razne aktivnosti, pa pitamo ljude kada su bili kod lekara, kažu, ma ne mogu da se setim, ni kada sam merio, ali bio sam, verovatno ne u poslednjih godinu dana... Nije komplikovano uraditi krvnu sliku, ne košta ne znam koliko, zdravlje je u pitanju i moja preporuka bi bila jednom u šest meseci raditi analizu", rekao je Opačić.

Kako se najčešće otkrije dijabetes kod pacijenata u Srbiji?

"Nažalost, dosta kasno se otkriva, bolest je tada već odmakla. Posebno u tipu 2. Telo se navikne na simptome, čovek živi s njima kao najnormalnijom pojavom. Telu je lakše da se privikne na visok, nego nizak šećer, ali to su slučajne kontrole uglavnom", rekao je on.