Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje. Najstariji zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao “biljka veselja”. Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji.

Narodni lekari ga preporučuju za opuštanje mišića,

, za iskašljavanje i grčeve u želucu. Upućeni tvrde da je i prava raznica antioksidanasa, koje organizam štite od upala i malignih obolenja.

Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom (esencijalna omega 6 masna kiselina koju organizam ne stvara). Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka i učestvuje u njihovoj izgradnji, a podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima. Omega 6 masna kiselina može da uspori razvoj multiple skleroze, zaštiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Delotvorna je i u lečenju kožnih obolenja.

Oleinska kiselina nije esencijalna, već monozasićena iz grupe omega 9, a organizam može delimično da je sintetiše. Istraživanja naučnika otkrila su da sprečava nastanak karcinoma na nivou gena. Takođe, čuva i kardiovaskularni sistem od oštećenja.

Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra. Magnezijum učestvuje u stvaranju snažnog antioksidansa superoksid dismutaze. Bakar reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, cink usklađuje enzime zaslužne za stvaranje i pokretljivost sperme. Kalijum je veoma bitan za kontrolu srčanog rada i prevenciju kardiovaskularnih obolenja.

Mak sadrži i vitamine grupe B, oksalatne kiseline i amorfne alkaloide. Uz enzime, oni utiču na bolji rad organa za varenje. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres, a podstiču dobro raspoloženje.

Od semena maka proizvodi se izvanredno ulje, koje je dobra zamena za maslinovo. Jestivo je, a dobija se hladnim presovanjem sirovog semena.

koji se prodaje u prehrambenim objektima ne sadrži alkaloide (stvaraju zavisnost), jer je seme osušeno, pa slabo deluje na

.

Magična moć maka

Od davnina ljudi su pojedine biljke poistovećivali sa božanstvima, zbog njihovih isceliteljskih i magičnih moći. Jedna od takvih je i mak, pa je, recimo, kritska boginja lekova predstavljena sa kapom oivičenom čaurama maka. Doduše, danas ova biljka, čijom se destilacijom dobijaju teške droge –

, nema baš najbolju reputaciju, ali ne treba zaboraviti da je mak neizostavan sastojak mnogih medikamenata. Drevni okultisti cenili su ga kao lekovito sredstvo, ali i kao deo magijskih rituala, a koristili su ga i za izradu moćnih amajlija.

Zaustavlja plač

Saznanja o lekovitosti maka potiču još iz ranog neolita, a tragovi ove biljke pronađeni su u egipatskim grobnicama koje datiraju od pre 3.000 godina. Na pergamentima je sačuvan recept za lek od ove biljke, koji zaustavlja dečji plač, a smatralo se da je, pomešan sa medom, pravi eliksir mladosti i zdravlja.

Antički lekari lečili su ovom biljkom neplodnost, a atlete su ga uzimale pred velika takmičenja, zajedno sa medom i vinom jer se verovalo da povećava snagu.

Čarobne crvene latice

, turčinak ili divlji mak (Papaver rhoeas) odavno je najomiljeniji rekvizit okultista, jer je pogodna za pravljenje amajlija. Paracelzus je pisao da su latice suve bulke zamotane u jastučnicu pouzdan način da spavač upamti snove i to “jasnovido”, tako da mu oni budu vodilja za postupke na javi.
Tanušne latice divljeg maka, koje se pri branju ne smeju pipati jer menjaju boju (poplave), alhemičari su sušili i koristili za sirupe, bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Vračevi – narodni lekari odvajkada bulku koriste za lečenje želuca, u slučaju prehlade i upale grla, bolesnih krajnika, pluća, hroničnog bronhitisa, astme, kao i za ublažavanje nervnih oboljenja, pre svega depresije, neuroze i nesanice.