Džem, slatko, kompot, kolači od kajsija - sve bismo da jedemo, ali napraviti slatku zimnicu iz godine u godinu je sve skuplje. I dok prodavci kažu da je cena odlična s obzirom na vreme i rad koji su uložili da voće sačuvaju, kupci se češu po glavi, pa umesto planiranih 10 kilograma, ipak kupuju pet.

Kako se ekipa Alo! uverila na pijacama, nije ni čudo što su kajsije skupe, jer ih malo i ima na tezgama.

- Ne znam da li se naše podneblje menja, ili ova klima, ili šta je, ali vidim samo da je svake godine sve teže da se voćke održe. Koliko mi je samo živaca otišlo, ove cene su ništa! - kaže za Alo! Milivoje Dačić, voćar koji prodaje na pijaci Banjica.

A te cene su različite i zavise od veličine, zrelosti i sorte kajsija.

- Ja volim da kupim zrele, sočne, krupne. Jesu skuplje, ali kada je kod kuće rastvorim, bilo da je pojedem ili spremam džem, od nje ostane normalna količina. Kada uzmeš onu jadnu, malu, poluzelenu, platiš manje, ali od nje ti ostane samo koštan, a nema ni slast. Zapravo ti bude skuplje - progovara iskustvo iz Beograđanke Jovanke Radaković, koja, kako objašnjava, slatko i džem pravi svake godine i to uvek od najkvalitetnijih voćki.

Kada joj neko kaže da je prošla skupo, odmah ima argument.

- Kaže mi komšinica: „Joko, ti si luda, stavila si 5.000 u tegle!“. Ja joj kažem: „Možda sam ja luda, ali ti si budala, ti te pare izgoriš kroz cigare za 10 dana, a moja deca će da jedu zdravo!“. Pa 300 dinara koštaju najjeftinije cigarete, a uporedi njih sa zdravim voćem za celu porodicu! - izričita je Jovanka.

Ipak, ne slažu se svi sa njom, pa smo na pijacama sreli i one koji su besni na prodavce i misle da je cena od 180 do 300 dinara za kilogram voća bezobrazluk zbog kojeg su odustali od omiljenog namaza za palačinke.

Stručnjaci iz oblasti agroekonomije kažu da je cena potpuno opravdana, te da je formirana po principima ponude i potražnje.

- Razlog visokih cena je to što je podbacio rod, i to iz više razloga. Oko 60 do 90 odsto roda propalo je zbog ranog cvetanja i kasnih mrazeva i treba da budemo srećni što kajsija uopšte ima. S obzirom na to, cena je realna, mada shvatam da našim ljudima nije svejedno, oni dođu na pijacu i ne kažu „dajte mi ovoliko kilograma“, već „dajte mi za 100 dinara“, jer toliko imaju u džepu - kaže agro-analitičar Milan Prostran.

Kako dodaje, pojedini proizvođači su se lepo snašli, pa su svi koji su imali pristup hladnjači, voće čuvali u njima i iznosili postepeno na tržište.

- Cene na početku sezone su bile niske, pa su ljudi morali da se snađu, verovatno su mudrovali malo, pa su ih sačuvali u hladnjačama i sačekali da mogu da stave neku cenu od koje mogu da zarade - objašnjava Prostran.

On dodaje da je bilo i uvoza kajsija, ali da su te uvozne neznatno jeftinije, ali slabijeg kvaliteta.

- Bilo je uvoza, ali one su bile blede, nisu tako dobre. I uvoznici posmatraju naše tržište, pa spuste za 10 odsto i tako naprave veliki promet, ali to nije tako dobar kvalitet - zaključio je Prostran.