Jedna priča kaže da je poručio, dok druga kaže da je njegov dvorski

sam svom gospodaru predstavio zastrašujuću kreaciju - repliku bika od bakra. Ova

bila je šuplja iznutra, predviđena da se stavlja iznad vatre, a za cevi su bile pričvršćene zviždaljke. Ovaj bakreni bik je zapravio bio sprava za mučenje.

U bika bi se zatvorila žrtva, a onda bi se ispod stomaka bakrene životinje zapalila vatra. Kada bi žrtva počela da se peče i da jauče, iz bika su se tada čuli zvuci nalik režanju i frktanju bika - zvukovi za koje je Perilus mislio da će fascinirati Falarisa.

Kolega istoričar Diodor Sicilije napisao je Perilusove reči:

"Ako ikada poželiš da kazniš nekog čoveka, o Falarise, zatvori ga u bika i stavi vatru ispod njega; njegovo stenjanje zvučaće kao da bik riče, a njegovi krici bola će vam pružiti zadovoljstvo dok dopiru kroz cevi u nozdrvama."

Priča dalje kaže da je Falarisu ideja delovala korisno, ali morao je prvo da je testira — prva žrtva navodno je bio sam izumitelj, Perilus.

Kao i mnoge priče iz antike, istinu o drskom biku je teško proveriti.

Čuveni pesnik i filozof

Ciceron je kasnije koristio simbol drskog bika da predstavlja Falarisovu okrutnost i zapitao se da li je njegov narod možda bolje prošao pod stranom vlašću, a ne pod Falarisovom okrutnošću.

Priču od zavarenom biku čitali su i kasniji moćnici i vladari, pa je ostalo zabeleženo da je ova kazna ponovo korišćena i u srednjem veku.