Na današnji dan, 9. oktobra 1854, rođen je jedan od najvećih svetskih naučnika,

. Mihajlo Pupin, iako je internacionalni uspeh ostvario u SAD, nije zaboravio domovinu, te joj je u više navrata pomagao. Kroz svoja dva fonda pomogao je 20.000 ratne siročadi iz Prvog svetskog rata, ali i svoje rodno mesto Idvor.

ga je imenovala za počasnog konzula u SAD, a tu je dužnost obavljao od 1912. do 1920. godine. Nakon završetka rata, po Londonskom ugovoru iz 1915. godine, Francuska, Engleska i Rusija tražile su od Srbije da učini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj, a Mihajlo Pupin je svojim Memorandumom, upućenim lično predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, uticao na to Vilson svega tri dana kasnije da izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora.

Veći deo života je proveo u SAD gde je ostvario uspešnu naučnu karijeru. Tokom svog života bio je jedini član Nacionalne akademije nauka SAD koji nije bio Amerikanac, predsednik Njujorške akademije nauka, predsednik Američkog instituta elektrotehničara, počasni doktor 20 univerziteta.

Za vreme svog naučnog i eksperimentalnog angažmana dao je značajne zaključke važna za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije, a doprineo je i razvoju elektrotehnike. Jedan od njegovih najpoznatijih pronalazaka jesu

.

Za svoju autobiografiju "Od pašnjaka do naučenjaka", obaveznu lektiru u školama u SAD, dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine, a u njoj je zapisao:

"Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drugačija.

Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista.

Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti."