“Crvenkapa” je poznata bajka u kojoj mala devojčica sreće vuka.

Različite verzije priče su postojale u folkloru mnogih naroda sve dok jednu od njih nije u 17. veku zabeležio Šarl Pero. Najpoznatiju verziju su u 19. veku napisala braća Grim, a originalna priča je već u tom momentu pretrpela značajne promene.

Najpoznatija verzija bajke priča o devojčici sa crvenim ogrtačem (prema Peroovoj verziji) ili crvenom kapom (prema varijanti braće Grim) koja odlazi u posetu bolesnoj baki. Put je vodi kroz šumu gde sreće vuka kome lakoverno otrkiva kuda je krenula.

U morednoj bajci, vuk joj odvraća pažnju branjem cveća, odlazi pre Crvenkape kod bake i pojede je. Onda, premaskiran u baku, čeka devojčicu i uspeva da i nju pojede. Nakon što sit legde u krevet i zaspi pojavljuje se drvoseča koji mu raseče stomak, izvadi nepovređene baku i Crvenkapu, a vuku stomak napuni kamenjem. Nakon što se ovaj probudi, suviše je težak da bi bežao i tako umre.

Ipak, nije sve tako jednostavno. U Peroovoj verziji vuk pojede i Crvenkapu i baku i to je kraj priče. Nema srećnog kraja, a Pero je mislio da bajka služi kao upozorenje devojčicama da ne pričaju sa nepoznatima. Braća Grim su uvela lik lovca koji spašava situaciju i tako napravili srećan kraj, ali postoje i verzije koje su daleko mračnije.

Crvenkapa kao ljudožder

Poreklo “Crvenkape” može se pratiti sve do 10. veka i Francuske gde su je seljaci pričali kraj vatre. Na taj način preneta je u Italiju gde su se pojavile prve varijacije na bajku koja je počela da se zove i “Lažna baka” (“La Finta Nona”) i “Priča o baki” (“The Story of Grandmother”).

Ovde priča postaje prilično jeziva i pomalo perverzna jer se umesto vuka pojavljuje vukodlak koji ubija baku i zauzima njeno mesto. Crvenkapa, zamišljena kao tinejdžerka ili mlada devojka pre nego devojčica, dolazi i zatiče bogatu trpezu i na prevaru jede bakine zube (od kojih misli da su pirinač), meso (za koje misli da su šnicle) i pije bakinu krv (za koju misli da je vino). Tako, ona se pretvara u ljudoždera-vampira!

Nakon toga, leže u krevet sa čudovištem, a neke verzije implicirale su i postojanje seksualnog čina jer 

Bajku o Crvenkapi deca su slušala vekovima i to širom planete

Neki etnolozi uspeli su da pronađu malo drugačiju verziju francuske priče po kojoj je Crvenkapa prepoznala premasikanog vuka i uspela da pobegne iz bakine kuće.

Interesatno, ova varijanta bajke Crvenkapu predstavlja kao hrabru, malu heroinu koja je oslanja samo na svoju domišljatost i lukavstvo kako bi izbegla strašnu sudbinu. Tek verzija braće Grim je uvela odraslog muškarca koji stiže da je spase, piše portal Vintage news.

Bajke veoma slične Crvenkapi postoje i u tradiciji Kine i Tajvana. Zove se “Tigar baka” i datuje se čak u vreme dinastije King tj. u 17. vek.

Motiv, ideja i likovi su skoro identični, a jedino je glavni negativac tigar, a ne vuk.

Neka pametnija “Crvenkapa”

Braća Grim napisala su i drugačiju verziju “Crvenkape”. U njoj, devojčica nije poverovala u vukove laži, baka ga nije pustila u kući već su ga namamile mirisom kobasica da pokuša da uđe kroz dimljak. Baka i Crvenkapa su na vatru stavile ključalu vodu u koju je vuk upao i živ se skuvao, piše dnevno.rs.