Taj period života obeležila je Teslina neverovatna posvećenost svojim idejama i izumima, uprkos teškoćama kroz koje je prolazio.

Iako su Teslini izumi promenili način života na Zemlji, i sam se često suočavao sa nedostatkom finansijskih sredstava. Uprkos tome, nije odustao od svojih vizija do samog kraja.

Kada je 7. januara 1943. u 22.30 preminuo od srčane tromboze u 87. godini, za sobom je ostavio neopisivo nasledstvo, ali i dugove.

Njegova

Mnogi su pokušavali da prisvoje njegove izume, a neki su čak pokušavali da ospore njegovu genijalnost. Koliko su njegove ideje bile ispred svog vremena govori činjenica da ih ni danas mnogi stručnjaci ne mogu u potpunosti razumeti i primeniti u praksi.

Sava Kosanović, sin Tesline najmlađe sestre Marice, bio je taj koji je pronašao Teslino

Teslina smrt je odjeknula širom sveta, ali je samu posthumnu ceremoniju obeležila gorčina. Iako su sahrani prisustvovale mnoge zapažene ličnosti i nobelovci, vladika Dionisije iz manastira Sv. Save, nije se lično pojavio nego je poslao neprikladnog sveštenika.

,,Episkop Dionisije iz Manastira Sv. Save (poglavar SPC u SAD) bio je informisan o vremenu i mestu sahrane.

Umesto da dođe lično i održi opelo, poslao je vrlo nereprezentativnog sveštenika, neobrijanog i naizgled prljavog, koga je gospodin K. odmah otpustio.

Pretpostavlja se da je episkop odbio da učestvuje zbog činjenice da je Teslino telo trebalo da bude kremirano.'' navodi Šarlota Mužar, dugogodišnja sekretarica diplomate i publiciste Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice, u zvaničnom dokumentu koji je uputila Muzeju Nikole Tesle.

Teslina dokumenta i lične stvari postali su predmet interesovanja FBI i Ministarstva odbrane, proglašeni strogom tajnom zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.

Borba za Teslinu ličnu imovinu između njegovih rođaka i američkih vlasti trajala je godinama. Uprkos misterijama oko Teslinog života i smrti, njegovo nasleđe ostaje neizbrisivo.

Deo njegovih ličnih stvari sada je smešten u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, podsećajući svet na genija čija su dostignuća i vizije neverovatno oblikovale modernu tehnološku eru.

(

BONUS VIDEO