Da li je lakše ili teže pored sebe imati suprugu koja je mlađa od vas 30 godina?

-To je individualno. Bitno je da se ljudi dobro slažu, da se razumeju i poštuju, da imaju poverenje jedno u drugoga i onda je sve dobro, sve može funkcionisati i tada nije bitno ko je stariji a ko mlađi.

Da li možete sada, posle tri neuspela braka, da kažete da je ovo brak za ceo život?

- Da! Sada definitivno mogu da kažem da je ovo ljubav za ceo život.

Prošle godine ste u 66. godini postali otac po četvrti put. Kakav je osećaj?

- Osećaj je savršen, presrećan sam zbog toga. Moj sin Nikolas je još uvek beba, ali velika beba (smeh). Ima  sedam meseci i super je. Uneo je posebnu radost u moj život.

Čini se da ste osoba koja voli život i živi ga punim plućima. Grešimo li?

- Citiraću jednog svog prijatelja: „Ljudi često maštaju da kupe dobra kola, i onda rade, muče se ceo život i nakon 10 do 15 godina skupe novac i kupe ga, ali kada dođu na benzinsku pumpu u njega ne sipaju vodu već dizel ili benzin, u zavisnosti od onoga šta on troši. Čovek u svoj organizam, koji je savršenstvo na ovoj našoj zemaljskoj kugli, trpa sve i svašta, alkohol, duvan, stres... A to znači da mi više cenimo luksuzni automobil za koji smo spremni da damo 10 do 20 hiljada evra i da više brinemo šta ćemo u njega da sipamo nego u sebe, a to ne valja“. Svaki dan kada se probudimo ujutru, ako smo zdravi, treba da se zahvalimo bogu na tome.

Kako ste sačuvali duh tokom pandemije koronavirusa?

- Naravno, ova pandemija je napravila rasulo u celom svetu, i svakako će biti velikih posledica i u ekonomiji i odnosima među ljudima, ali treba da budemo optimisti. Izaći ćemo iz toga i više ćemo ceniti život.

Deo ste novog projekta, rimejka serije „Dinastija“, koja će biti prilagođena našem podneblju. Šta to znači?

- Serija jeste prilagođena nama, ali se neće previše razlikovati od originalne verzije. Ono što je drugačije u ovom ostvarenju jesu imena i cela priča, jer se događa u Beogradu. Tema je univerzalna, ali je ista bila i osamdesetih godina kada se radila prva „Dinastija“. Ako se ne varam, bila je jedna od prvih većih sapunica, a onda i televizijskih serija koja je trajala godinama i imala neverovatnu popularnost kod publike.

Kakva je vaša uloga?

- U originalnoj verziji ja bih bio Endži, a u našoj se zovem Andrija, desna ruka glavnog lika Karingtona, odnosno Branka. Poznaju se jako dugo i on je upućen u sve njegove poslove, možda čak i neke sumnjive, njegov intimni život, odnose u braku i sa decom. Ima apsolutno poverenje u njega, baš kao što Branko ima u Andriju.

Kakva je ekipa na setu?

- Puno nas ima, ali velika je scenografija, tako da se u nekim momentima mogu izgubiti. Sve se radi kako treba, dobra je organizacija i sve ide po planu. Kada je ova serija u pitanju, uvereni smo da će podići lestvicu u snimanju ovakvih sapunica.

Da li se u filmskoj industriji promenilo nešto zbog pandemije koronavirusa?

- Apsolutno. Mislim da su ljudi više vezani za televizor nego pre, zbog toga što smo svi bili u samoizolaciji, nismo mogli da se družimo, bili su nam zabranjeni izlasci.

Nisam željan uloga

Postoji li uloga koju ste želeli, a niste je dobili?

- Mislim da ne. Svaka uloga je uloga za sebe i svaka nosi i svoje pozitivne i negativne stvari. Ponosan sam na svaku ulogu koju sam u životu odigrao i mislim da me nijedna koju sam poželeo nije zaobišla.