Marko Vidojković predstavlja jednog od najpopularnijih ali i isto vreme i jednog od najomraženijih srpskih pisaca današnjice. On je osoba koja jednostavno ne ostavlja ljude ravnodušnim – ili ga obožavate i zdušno pratite njegov lik i delo kroz godine ili ga prezirete i konstantno osporavate kao pisca. U svakom slučaju, i jedna i druga strana se sigurno može složiti da je u pitanju zaista jedinstvena ličnost koja prevazilazi svet književnosti. Iako se kroz njegova dela može jasno videti oštra kritika realnog poretka kako u Srbiji tako i u zemljama regiona, on je tu kritiku preneo i na televizijski format kroz zanimljive i veoma popularne emisije kao što su 390 stepeni i Dobar, loš zao koju uređuje i vodi sa novinarem Nenadom Kulačinom.

Počeci književne karijere

Marko Vidojković je po struci diplomirani pravnik, a sa pisanjem je počeo da se bavi 1998. godine. Na početku karijere, svoje priče je objavljivao po različitim časopisima kao i u zbirkama „Projekat Bukovski”, „Podgoričke priče”, „Pričaj mi o ocu”, „Priče o Kosovu” i „Orlovi ponovo lete”. Svoj prvi roman „Ples sitnih demona”, u kojem se bavi odrastanjem šesnaestogodišnjeg pankera, izdao je 2001. godine za izdavačku kuću Narodna knjiga. Iste godine izlazi nastavak tog romana „Đavo je moj drug”, pod istom izdavačkom kućom.

Opštu slavu stiče danas kultnim romanom „Kandže” koji se bavi građanskim protestima 1996. i 1997. godine, a koji je objavljen za Samizdat B92.

Box: Marko Vidojković
se na ovaj roman 2006. godine nadovezuje jednako uspešnom knjigom „Sve crvenkape su iste”, koja je proglašena za najbolju knjigu objavljenu te godine, i za koju osvaja Vitalovu nagradu za najbolju knjigu. Romani „Kandže” i „Sve crvenkape su iste” prodati su svaki u po više od 20.000 primeraka. Godine 2009. izdaje malo drugačiji roman „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah”.

Box: Image
 

„Ostaću slobodan, neću se vezati”

Marko Vidojković saradnju sa izdavačkom kućom Samizdat B92 okončava 2012. godine i prelazi u izdavačku kuću Rende. Te godine objavljuje nastavak kultnog klasika „Kandže 2: Diler i smrt”. On takođe napušta i mesto urednika u srpskoj verziji magazina Plejboj i postaje samostalan umetnik. Sledeću knjigu, „Urednik”, koja se bavi njegovim ličnim iskustvima tokom rada u magazinu Plejboj i o Las Vegasu, izdaje za izdavačku kuću „Laguna” 2014. godine, a zbirku priča „Priče s dijagnozom” objavljuje u martu 2015. godine.

U poslednjih nekoliko godina dodatno zaoštrava kritično spisateljsko pero i objavljuje roman

Box: „E baš vam hvala”
koji doživljava opšti uspeh ne samo u Srbiji, već širom regiona. Ovaj roman Marka Vidojkovića predstavlja svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo koje se u nekom paralelnom univerzumu nikada nije raspalo, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu.

Na ovaj veoma uspešan roman, Marko Vidojković se nadovezuje još jednim hitom – knjigom „Đubre”. Kroz roman „Đubre” Marko Vidojković ponire duboko u psihopatologiju neimenovanih likova koji su iz senke u velikoj meri preoblikovali posttranzicijska društva na ovim prostorima, a posebna vrednost ovog romana je lik Dragiše, glavnog pripovedača, sive eminencije predsednika Srbije, u kojega je Vidojković ugradio sve negativne stereotipe o Srbima, one koje drugi gaje o njima, ali i one koje oni sami stvaraju o sebi. Ukoliko želite da