Autor svoja sećanja na susret sa Jevtušenkom počinje rečima: „Ne ide se svaki dan kod klasika, meni se posrećilo pa smo prijatelji, zato sam razumeo njegove godine i bolesti... Dočekao me je stojeći, u radnoj sobi. Dva drvena štapa su ležala na knjigama... Kuću u kojoj živi poklonio je državi. Ona se postarala da od nje napravi muzej.”

Razgovore tokom ovih poseta Lazović je sabrao među korice knjige zajedno sa odabranim Jevtušenkovim pesmama i fotografijama. Tu su i novinski tekstovi, među njima i oni koji su objavljeni u „Politici” u susret ovoj knjizi, a povodom dokumentarnog filma „Svet bez granica – Jevgenija Jevtušenka” ruskog reditelja Aleksandra Jakova, koji je premijerno prikazan u Moskvi.

Goran Lazović u ovom filmu ima ključnu ulogu, jer Jevtušenko njemu priča svoju životnu priču.

Predgovor za knjigu napisao je prof. dr Mališa Stanojević. On ocenjuje da razgovori sa Jevtušenkom otkrivaju delimičnu biografiju pesnika.

– Lazović je u neku ruku svedok arhiviranja lirskog junaka, koji sa tvorcem Jevgenijem Jevtušenkom ulazi u muzejsku zbirku, sa bremenom stvaralačkog života, preoblikujući se u eksponate – zaključuje prof. Stanojević, dok je Pero Zubac umesto pogovora napisao pismo u kome navodi: „Knjigom ’Planeta Jevtušenko’ ti si se dragi moj, stari druže, kako je imao običaj da kaže prijateljima pa i poznanicima moj omiljeni junak Rej Getsbi, odužio za prijateljstvo i nesumnjivo poverenje, svom literarnom sabratu i uzoru Jevtušenku.”

I pisac Igor Abroskin iz Jevtušenkovog rodnog mesta Zima napisao je pismo koje je dobilo mesto u knjizi. U njemu kaže kako se odbegli osuđenik slave Jevgenij Aleksandrovič zauvek oprostio od svog Sibira, ali i vratio u svoju Zimu da nikada više iz nje ne ode.