Glumica

- Za mene je odrastanje uz oca glumca u leskovačkom pozorištu bila bajka. Zapravo mnogo bajki, priča, knjiga... Odrastati među svim tim kostimima, gledati scenografiju i rekvizite koje nose sa sobom istoriju i mnogo priča. Miris pozorišta me je odveo glumi, a tata je znao da kaže da je to, ipak, bila prašina... - rekla je jedna od najatraktivnijih glumica današnjice, te ističe da je za nju ta prašina bila zlatna.

Može li se onda reći da je gluma izabrala vas, a ne vi nju?

- Mislim da je tako sa svim profesijama. One su te koje biraju, zapravo život nam to dodeli po svom zapisu. Kada mi biramo, zapravo se vodimo nekom imaginacijom, život nas vrlo brzo usmeri na drugi put.

 U čemu je prednost biti ćerka glumca i sestra poznate glumice?

- Biti ćerka glumca je upravo odgovor na prvo pitanje. Uz tatu sam živela bajku, a onda i kad sam stasala i ušla u ovaj svet, profesionalno, van svog grada, imam sestru, za koju slobodno mogu reći da mi je, na profesionalnom nivou, koleginica čiji rad i trud želim da pratim.

 A da li vam je ikad zasmetalo poređenje sa Slobodom?

- Zar mislite da bi moglo da mi zasmeta? (osmeh)

Privatni život čuvate. Kako to uspevate?

- Samo ga ne prikazujem u javnosti, samim tim ga i čuvam.

S kim se savetujete?

- S porodicom. Uvek.

"Igra sudbine" vam je donela veliku popularnost. Koliko televizija oblikuje glumca i diktira njegov izbor u odnosu na teatar?

- Generalno, a i usred ove nemile situacije s koronavirusom, koja nas je zadesila, ljudi više vremena provode ispred televizijskih ekrana i samim tim su im glumci s malih ekrana poznatiji i bliži nego ljudi iz teatra. Upisala sam Fakultet savremenih umetnosti sa 28 godina upravo zato što želim da uđem u svet pozorišta i postanem priznata. Imam običaj da kažem da sam osetila kako je biti poznat, ali ja bih sada da budem priznata. Velika je tu razlika danas. Ali smatram da glumac treba da radi i u teatru i ispred kamere.

BONUS VIDEO: