Znamo da svaki dom ima svog

. Kako su, međutim, porodice dobile svoje slave i šta oni predstavljaju? Sve je u druženju, hrani, piću i sećanju na pretke.

Međutim, šta je krsna slava? To je jedan isključivo srpski običaj. Svaki dom ima svog sveca zaštitnika, a

nisu nekakvi izmišljeni bogovi nego stvarne ličnosti, koji su bili ljudi na zemlji pa otišli u Raj. Odatle se mole za nas na zemlji.

Veruje se da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog (ili šire, indoevropskog) praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima.

je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu.

Na dan slave srpski dom blista u svetlosti i radosti! Na sto se postavljaju četiri stvari: zapaljena sveća od voska, kolač od pšenice, osvećeno žito i vino.

! Vrlo su česte, a slave ih i sve ustanove i društva: sela, gradovi, crkve, škole, vojska, bolnice i razna dobrotvorna udruženja.

Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju ni u turskom ropstvu, ni u brojnim ratovima i bedama, sve do vremena komunizma, kada su se u Srbiji u mnogim domovima slavske sveće ugasile.

Spremanje mrsnih jela u posne dane, neumereno korišćenje alkohola, ružne reči i psovke i pušenje pored slavske sveće obavezno izbegavati.

Slava je pre svega jedan duhovni događaj – najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Dakle, spremanje jela, zvanje gostiju i veselje uopšte nisu uslov da se krsna slava proslavi kako treba, pa više uživajte, a manje radite.

BONUS VIDEO