Svaki put kada od nekoga pozajmite lek, kroz glavu vam prođe toliko puta ponavljana rečenica: Za lek se ne zahvaljuje!

Ovo je samo jedan od brojnih neobičnih običaja, ili bolje rečeno verovanja kojih se pridržavamo, a često i ne znamo njihovo poreklo.

Mešavina praznoverja, poluistina i pravih istina, stvorila je čitav niz lokalnih izreka i običaja koji su vremenom postali opšte prihvaćeni.

–

– Kad

– Ako padne nož, pa se zabode, doživećeš

– Prilikom vraćanja pozajmljene igle, ne zahvaljuj, jer u protivnom ćeš se posvađati s tom osobom.

– Kad pozajmiš lek, nemoj reći hvala, jer inače lek neće delovati.

– Ako se na sto stavi

– Zamrsi li ti se konac kod šivenja, dobićeš nenadani poklon.

– Prospe li se so po stolu, mora se pokupiti nožem u tanjir, kako bi se izbegla svađa u kući.

– Ako se razbije čaša za stolom ili ako pri kucanju prsne, biće sreće.

– Razbijeno kuhinjsko posuđe donosi sreću i blagostanje. Što sreća više ulazi u kuću, to staklo i porcelan više pucaju.

–

– Kad sa zida padnu stvari bez ikakvog vidljivog uzroka, to je opomena na zlo.

– Gde se sto ljulja, u toj kući žena vlada.

– Kad nekome daješ svoju adresu, a pritom slomiš olovku ili mastilom umrljaš papir, tad je radije nemoj dati, pa ćeš izbeći neprijatnosti.