Praznik koji danas obeležavamo,

Narod veruje da svi oni čija je želja za decom duboka kao i vera u Boga, ukoliko se na sutrašnji dan mole za to, biće im ispunjeno.

Priča kaže da su Jovanovi roditelji bili stari ljudi – Zaharije i Jelisaveta kojima je najveća želja bila da dobiju dete, ali to se nikako nije dešavalo. Ipak, ovaj par nije odustajao od svojih molitvi Bogu i, kada su već bili jako stari, dogodilo se čudo! Jelisaveta je ostala trudna. 

Prema predanju, kada se Jovan rodio, od njegovog presrećnog oca je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on to uradio, mališan je odmah progovorio. Još tada je bilo jasno da Bog ima neke velike planove za Jovana.

Kao mlad, on je živeo kao pustinjak i kritikovao moralno posrnuće sveta u kojem je živeo, a kao stariji je počeo da krsti ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim „ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.

Zbog toga je ovaj svetitelj dobio i naziv Preteča jer prethodi Isusu, a Krstitelj je jer je u reci Jordan, prema predanju, krstio i Isusa Hrista. Svetog Jovana je pogubio judejski kralj Irod odsekavši mu glavu.

Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen u Antiohiju. Ali, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle prenesena u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.

Porodice sa decom danas bi trebalo da budu na okupu i da slave bogatstvo koje imaju, u vidu dece.