Iako mnogi želi da uštede kada je potrošnja struje u pitanju, većina ljudi pravi greške kojih nisu ni svesni. Tim povodom, gostujući u “Jutru” na Prvoj, električar Tomislav Micić otkrio je koji uređaji su najveći potrošači struje, kako uštedeti i koliko klima utiče na iznos računa.

Kako je otkrio, najveći potrošači su uređaji koji služe za grejanje.

“Najveći

Box: električni potrošači
u domaćinstvu su grejanja, odnosno domaćinstva koja imaju grejanja na struju. Dakle, to su TA peći, a tek u drugom planu je bojler. On je dosta veliki potrošač, ali ne mora da bude, nego zavisi od toga koliko tople vode se troši. Neki ukućani imaju običaj da se dva puta u toku dana tuširaju i prilično se zadrže u kupatilu, tako da taj bojler mnogo troši. Ne troši bojler toliko struju jer on ima svoju izolaciju, ugreje vodu i čuva tu toplotu, ali ako se voda mnogo troši i ima više ukućana, tu je velika potrošnja”, objašnjava električar i otkriva da li je bolje da bojler bude stalno uključen ili ne.

“Ja lično ne isključujem bojler nikada. Nije nikakva ušteda ako ga vi isključite. Pristalica sam toga da se bojler uvek drži uključenim, osim ako nije bojler u vikendici gde samo povremeno odlazite”, otkriva on.

Mnogi misle da protočni bojler troši više struje, a Tomislav Micić otkriva šta je istina.

Protočni bojler ne troši više. On je mnogo veće snage, 9-10 puta može biti veći potrošač od običnog bojlera, ali on troši vodu samo dok toplu voda ide. Čim se zatvori voda, on više ne znači. Ako se 5 minuta tuširate, on 5 minuta vuče struju i onda prestane”, kaže električar.

Da li starost uređaja utiče na potrošnju?

“Ne utiče, jedino ako grejač ne pregori. Recimo kod

Box: TA peći
, koja ima tri grejača, pa jedan pregori, onda ona manje troši, ali isto tako i manje greje. Bez obzira koliko je uređaj star, on jednako troši struju”, kaže Tomislav, koji se potom osvrnuo i na sijalice.

“Većina ljudi je sijalice zamenila led sijalicama koje su 8 puta štedljviije. Manje troše nego klasične sijalice. Najviše se uštedi na grejanju. Mi treba da obezbedimo prijatnu temperaturu, a to je najčešće kad gledamo televiziju. U tim trenucima, najprijatnija temperatura je 24 stepena. Ako ne možemo da je obezbedimo zbog nedostatka struje, tad postoje pomoćni uređaji koji mogu da pomognu”, kaže Tomislav.

Prema njegovim rečima, uštedećete ako nabavite određene uređaje koji će vas grejati sasvim dovoljno, a čija je potrošnja zanemarljiva.

“To je, recimo, električni grejač nogu. To je kao jedna cipela za dve noge. Ona troši struju kao jedna sijalica, znači skroz zanemarljivo. Kad ugrejete noge, vi možete da gledate televiziju i na 20 stepeni vam neće biti hladno, a 4 stepena jako znače za uštedu. Postoje i električna ćebad. Treba da zatvorite prostorije u kojima ne provodite vreme, a ovo ćebe troši jako malo struje, a biće vam toplo. Za boravak u prostoru gde je hladno, oko 15 stepeni, postoji električni prsluk. On je na baterije i možete ga kupiti preko interneta. On obezbeđuje dovoljnu toplotu”, kaže Tomislav.

Najbolja temperatura klime:

“Primetio sam da naši ljudi imaju običaj, kada je klima u pitanju, da leti uključe na 17 stepeni, na najmanju moguću temperaturu, a zimi na 30. Zapravo, i leti i zimi treba da stave na 24 stepena. U tom slučaju, klima ne troši puno struje. Ona je jako dobra i zimi za grejanje, štedljiva je”, ističe električar.