Hodočašće moje (ODLOMAK)

Dok mala barka preseca plave talase Jonskog mora ploveći tiho ka ostrvu Vidu, pred očima mi prolaze slike napaćene srpske vojske koja iznurena i bolesna stiže na ostrvo Krf. Razmeštena po više gradova i većih naselja ovog, jednog od najzelenijih i najlepših ostrva države Grčke.                                                                    

Koliko je pravoslavna vera jaka.

Poštena, humana za svakog težaka.

Vekovna prijateljstva,

Grka i Srba, Bogu su draga.

 I svetom Hristu mila i blaga

Bratsku ljubav su pružili nama,

Kao rođeni svom rodu.

Našem u izbeglištvu,

Srpskome narodu.

Na nekih stotinak metara od obale brodić je stao.

Stari kapetan skinuo je kapu sa glave,

i rukom napravio polukrug po moru,

sve do pučine plave.

Nestrpljivo sam čitao imena na slovo J i ovde na levoj strani hodnika nisam uspeo da pronađem. Čim sam prešao na desnu stranu, moj pogled se magnetski prikovao za ploču 896 na kojoj je pisalo: Jovan Radovanović, redov drinske divizije, Beli Potok pod Avalom.

Da, to je to što sam nestrpljivo tražio, ploču sa imenom svog pradede Jove. Suze su mi navirale na oči i ma koliko da sam se trudio, moj bol u duši pretvorio se u jecaj. Nisam se obazirao na prisutne, osećaj privrženosti i ljubavi prema tom parčetu uglačanog belog mermera pokrenuli su u meni veliki broj izmešanih emocija, od onih tužnih i žalosnih do onih uzvišenih, gordih i ponosnih. U  mislima sam sa pradedom razgovarao, ne znam ni sam kako je to moguće, ali između njega i mene jednostavno su tekle telepatske misli. Puno toga mi je rekao, a ja dao obećanje da će sve biti tako kako mi je poručio. Još uvek uplakan, polako sam se podigao na prste i celivao hladnu ploču, usput je šakom desne ruke više puta nežno milovao.  

Kada sam se malo pribrao i postao svestan okruženja oko sebe, u knjizi utisaka sam zapisao: „Dragi moj pradeda Jovo Radovanoviću, redove drinske divizije, ovde pred tvojom pločom broj 896, iako sam tužan i žalostan, osećao sam najveći ponos u dosadašnjem svom životu. Neka ti je večna slava i Bog oprosti sve grehe, a tvojoj duši podari carstvo nebesko. Tvoji potomci su ponosni na tebe i nisu te izneverili. Jer smo tvoj sin - moj deda Aleksandar, unuk Predrag - moj otac, i ja - tvoj praunuk Zlatibor, postali  vredni, pošteni i časni ljudi!

Alo! i Dereta poklanjaju

Autora objavljenog teksta nagrađujemo knjigom „Varoška legenda III: Neman“ Tatjane Poterjahin u izdanju „Derete“. Istorijska drama o sudbini Srbije obrađuje vreme  početka srpskog 20. veka. U središtu sukoba koje pratimo u romanu, kao trećem i poslednjem delu njene „Varoške legende“, nalaze se Gvozden, Maksim i Damjan, tri glavna lika oko kojih se plete ova priča. Oni su učesnici istorijskih događaja, ali svaki za sebe ima svoj život i u političke i ideološke sukobe uvode i ličnu dimenziju.

KNJIŽEVNI KONKURS Nagrađujemo kreativne penzionere

Dragi naši seniori, volite da pišete i čitate, a nemate gde da objavite svoje tekstove? Alo! i Dereta vas pozivaju da podelite s našim čitaocima svoje autorske kratke priče ili odlomke.

Tema je slobodna, a vi samo treba da pošaljete tekst dužine do 2.000 karaktera s prazninama na naš imejl poklanjamo@alo.rs uz naznaku Konkurs za kratku priču. Najbolje radove ćemo svake nedelje objavljivati i nagrađivati s Deretinom knjigom. Pustite mašti na volju i obradujte sebe knjigom, a naše čitaoce svojom pričom.