Badnjaci koji se prodaju na pijacama i u supermarketima su različiti: sa crvenim mašnama, kukuruzim, pšenicom, ikonicama, slamom... Kako, zapravo, badnjak treba da izgleda i da li bacamo pare na one "sa dodacima".

"U

stavljam dren, slamu, kukuruz - sve ono što treba. To sam naučio od babe, dede, oca, s kolena na koleno. I deca prave, oni se čak više raduju Božiću nego Novoj godini. Pomažu nam da pravimo badnjake, pa ih mi onda nagradimo. Kod nas je običaj da položajnik badnjak okači u sobi i da ga mi onda okitimo novčanicama, pa je za decu i to zanimljivo", navodi Jovan iz Grocke, koji kaže da se cena badnjaka nije promenila od prošle godine.

Šta sa pšenicom posle Božića?

"Dok je zelena, zelena je. Kada više ne bude, poljubite je i bacite, kao i ovu čašu, da bi sledeće godine mogao da vam prodam novu!" objasnio je Zoran šta treba da radimo sa onom pšenicom koja se sadi u čašama i krasi naše domove tokom božićnih praznika.

Zoran iz Arilja objašnjava da nema potrebe da na badnjaku bude "sve i svašta". Njegovi "buketi" imaju klas žita i zrna kukuruza u plastičnoj kesici. Navodno, to će doprineti da nam godina bude rodna i bogata.

Ispred pijace Zeleni venac pijace, kao da je nikla šuma badnjaka. Tu se ne prodaju samo manji, ručno okićeni badnjaci, već ljudi nose i cela drva!

Prodavci kažu da dugačke grane kupuju oni koji će ih potom paliti u crkvama i hramovima, ali nađe se i neki kupac koji ima dvorište, pa želi celo drvo da ponese kući.