Od danas pa sve do Bogojavljanja 19. januara traju “Nekršteni dani”!

Reč je o verovanju koje je od davnina jako i duboko utkano u svest našeg naroda, pa će vam stariji i danas objasniti da je ovo period godine kada

Ove

Slično, u nekim krajevima Srbije još se i danas pažljivo pazi da u Nekrštene dane žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se brine da van ne ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima mogle preko stvari da naškode deci.

Po nekim selima, naročito u Vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.

Narod kaže da Nekršteni dani nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno. Da bi se mališani “odbranili od uroka”, stari su smislili ovo – deca rođena u Nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.

Ako vas sve ovo rastužuje i čini nespokojnim, ne brinite! Kako bi “odagnao bedu i smanjio muku” u ovom sumornom periodu, narod je smislio i “protivlek” za Nekrštene dane – nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirne povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino…

Slično zapadnoj Noći veštica, nakon skupljanja ovih ponuda čitave porodice bi se okupljale oko trpeze i uživale u hrani i piću. Nekršteni dani uvek su mrsni, a ne posti se čak ni sredom ni petakom. Samo je Krstovdan dan za post, a on pada neposredno uoči Bogojavljanja.

Veruje se da će graja, muzika i smeh oterati nečastive sile. A uz hranu, piće i “čašicu razgovora” svaki strah i muka se lakše podnesu i briže prođu.