Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, a to je nedelju dana pre Uskrsa. Na ovaj dan se u pravoslavnim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unosi mlada vrba koja je tek olistala. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima.

Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Na ovaj dan majke svečano obuku svoju decu i dovedu ih u crkvu. U crkvi se deci kupuju zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčići na glavu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Praznik je imao veliki značaj pre Drugog svetskog rata. Lazareva subota ili Vrbica se slavi sa posnom trpezom jer "pada" u vreme Uskršnjeg posta.

Dečji praznik

Ovo je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i sreće dece. Hristos je prolazeći kroz Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko". Deca na ovaj praznik stavljaju oko vrata zvončiće, a svi od vrbinih grančica prave venčiće za glavu.

Kuća se na ovaj dan kitila vrbinim grančicama i cvećem. Nakon Lazareve subote, stižu Cveti sa raznim običajima, od kojih je jedan umivanje u vodi punoj cveća za sreću i lepotu.