Period slava uveliko traje u Srbiji, i kako god da je obeleže domnaćini se pridržavaju osnovnih religijskih pravila, a to je da se za slavu mora imati

Box: osveštano žito
, kolač i sveća. Običaj je da domaćin slave sveću pali pre početka ručka i ona je upaljena tokom celog dana, sve do ponoći. Red je da se u tim trenucima domaćin prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću.

Nakon gašenja i prolaska slave, sveća se odlaže na neko drugo svečano mesto u kući, gde stoji do sledeće godine i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi. Tu sveću možete koristiti kad dođe sveštenik da osvešta dom i vodicu pred Vaskrs. Poželjno je da se do naredne slave ona iskoristi u potpunosti, ali u slučaju da preostane i ne izgori do kraja, onda se odnosi u crkvu i zapali pre liturgije. Reč je o pravilu koje se retko poštuje, pre svega jer malo ljudi za njega znaju.

Prema verovanima na našim prostorima, ili kako bi neki rekli starim srpskim običajima, dim ugašene slavske sveće može tumačiti određene prilike u kući. Ako dim ide pravo u vis, dobar je znak, a ako krivuda, može se očekivati bolest ili kod članova domaćinstva ili kod stoke.

Slavku sveću možete dekorisati papirnim ukrasima za svećnjake koje možete kupiti u crkvenim radnjama. Iako tako sveća deluje svečanije, obratite pažnju da plamen ili topli vosak ne zahvate papirnu dekoraciju.