Davanje dece rođacima koji ih nemaju bio je običaj u Crnoj Gori o kojem se uglavnom ne govori. Porodica Bibić iz Rožaja negovala je ovaj običaj pa je Zekrija Bibić, koji je kao beba poklonjen ujaku i sam svog sina po rođenju dao bratu. Zekrija Bibić je odrastao odvojen od braće i sestara u rožanskom selu Paučina.

- Mama se razbolela na porođaju, imala me je i videla da ne može da pretekne. Ostavila je amanet mom ocu i braći i rekla – „ako ovo dete ostane živo, daj mi ga na poklon“ a ja ga poklanjam bratu“, kaže Zekrija za emisiju TVCG. 

U drugoj kući koja je bila miljama daleko, kaže da mu nije nedostajala pažnja. Kada je napunio 11 godina, Zekrija se vratio u rodno mesto i upoznao svoju biološku porodicu. Taj trenutak susreta sa porodicom, kaže, nikada neće zaboraviti.

Zekrija se oženio i imao devetoro dece, međutim jedan od njegove braće je bio bez dece. Odlučio je da ponovi istoriju, predavši svog 20-dnevnog sina bratu.

- Većina ljudi kaže da to može samo heroj, neko jakog srca, drugi kažu da to može samo budala, ja sam hrabar za oboje - ističe Zekrija.

Drugi slučajevi svedoče da je reč o društvenoj pojavi, koja se kroz istoriju odomaćivala u rožajskom kraju. Poznavaoci društvene stvarnosti tvrde da je to uzrokovano raznim okolnostima.

– U svemu tome vidim tradiciju, zatim ekonomsku sferu odnosa, i na kraju emotivnu sferu – visok stepen poverenja u odnos koji se odmah po rođenju dete daje drugoj, bliskoj osobi, često u istoj porodici, tako da u svemu tome, na kraju krajeva, nema loših stvari - smatra advokat Velija Murić.

- Malo je obaveza - imam decu, moja sestra nema decu, ja sam u obavezi da im pomognem, znam da će im biti bolje sa novim roditeljima, jer imam desetoro dece, što je slučaj u većini  porodica u to vreme. To je duboko ukorenjena humanost koju donosimo islamskim vaspitanjem i shvatanjem značaja porodice – naglašava novinar Zlatko Tutić.

Tako kaže i Raif Bibić, Zekrijin sin, koji je pre 42 godine odmah po rođenju dobio novu porodicu.

- Niko ne može da ima takav život kao što sam ja imao lep život. Dakle, živeo sam kako sam hteo, i bio sam zadovoljan. Oni su me obrazovali. Naime, kasnije sam se oženio i tamo zasnovao porodicu sa njima - priča Raif Bibić za TVCG. Sudbina je ponovo spojila oca i sina i postali su komšije.

- Bog ga je ponovo doveo i opet živimo zajedno ovde u Paučinu, zovem ga moj novi komšija - uz osmeh priča Zekrija, koji ima 71 godinu i 27 unučadi.