Koliko puta ste uzviknuli, a niste se zapitali kakva priča stoji iza ovih reči?

"Kuku" je uzvik kojim se oponaša glas ptice kukavice i njim se izražava velika žalost ili bol.

Odatle je i nastao glagol kukati.

Ovo oponašanje zvuka vezuje se i za glas sove, pa je zato drugi naziv za nju kuknjava.

Uzvik "lele" dovodi se u vezu sa slovenskom boginjom šume i zaštitnicom žena po imenu Lela (Ljelje ili Poljelja).

Ovoj boginji žene su se molile u nevolji sa "Lelo sestro" ili "Lelo majko".

Skraćeni oblik imena boginje Lele

U srpskim i makedonskim pesmama pojavljuje se i usklik "le", koji se smatra skraćenim oblikom Lelinog imena.

Njime se izražava tuga i bol, zbog čega se tugovanje naziva lelekom.

U makedonskoj pesmi "Zajdi Zajdi", mladić tuguje zbog ljudske prolaznosti i žali se šumi, obraćajući joj se sa: "Goro, le, sestro".

Kod nas se Lela koristila i kao mitološko biće kojim su se deca plašila dok plaču, kako bi se umirila: "Lela će te pobratiti" ili kao psovka: "Lela te zalelala!"

Smatra se da je uzvik "kuku-lele" izvorno, zapravo, molitva kojom mlade devojke prizivaju boginju Lelu da im pomogne u odabiru suđenika i da je zapravo skraćeni oblik od "Kuku Lelo Majko".

"Kuku-lele" u smislu danas se koristi za ispoljavanje žalosti, straha, zaprepašćenosti. Koristio ga je i čuveni pesnik Jovan Jovanović Zmaj u pesmi "Gaša".

Ovaj uzvik mnogi savremeni muzičari domaće javne scene su upotrebili za naslove svojih numera, poput MC Stojana, Popova, Manjifika i drugih.

(Srbija danas)