Džeki je pronađen početkom 20. veka u blizini Pretorije u Južnoafričkoj Republici, kada ga je farmer Albert Mar uzeo pod svoje nakon što su mu roditelji verovatno ubijeni od strane lovaca.

Džeki i Albert su postali nerazdvojni, a kada je izbio Prvi svetski rat, Albert je bio mobilisan u 3. pešadijski puk. Ne želeći da ostavi svog prijatelja, Albert je pitao da li Džeki može da ide s njim u rat. Nadređeni su pristali, pa je Džeki postao zvanična maskota puka, sa uniformom, kapom i priborom za jelo.

Džeki se ponašao kao i svi ostali vojnici. Salutirao je oficirima, palio cigarete za kolege i radio stražarske dužnosti sa Albertom. Tokom borbi u Egiptu, Džeki je spasao život Albertu, ostajući uz njega dok su

stigli. Tokom vremena provedenog u puku, Džeki je bio poznat po svom izuzetnom čulu mirisa i sluha, što mu je omogućilo da upozorava vojnike na kretanje neprijatelja.

U Francuskoj, tokom pucnjave, Džeki je oponašao vojnike gradeći zaštitni zid od kamena. U tom trenutku, pogodio ga je komad gelera u desnu nogu, zbog čega je ona morala biti amputirana. Iako su lekari bili zabrinuti zbog dejstva hloroforma na babune, Džeki se brzo oporavio i nastavio da se kreće na tri noge.

Zbog svoje hrabrosti i doprinosa, Džeki je odlikovan medaljom za hrabrost i unapređen u čin kaplara. Po završetku rata, otpušten je sa odlikovanjima i vojnom penzijom. Vratio se sa Albertom na farmu i jedno vreme su zajedno prikupljali sredstva za Crveni krst, omogućavajući građanima da se rukuju sa Džekijem ili da ga poljube u zamenu za donaciju.

Džeki je živeo

na farmi do svoje smrti 1921. godine. Albert je doživeo duboku starost i umro 1973. godine. Džeki ostaje jedini babun koji je stekao čin kaplara i jedini koji se borio u Prvom svetskom ratu, ostavljajući za sobom fascinantnu i inspirativnu priču.

(

) 

BONUS VIDEO