Srbija je zemlja bogate tradicije, a neki od običaja predstavljaju najblistavije primerke naše istorije i kulture. Sa druge strane, na ovim prostorima uprvažnjavali su se i rituali koji se iz današnje perspektive smatraju krajnje nemoralnim, morbidnim, pa čak i bizarnim.

Navodi ukazuju da se neki od takvih rituala i danas praktikuju u najruralnijim sredinama, a pojedini toliko odskaču od moralnih normi modernog društva da bi zbog njih lako mogli završiti i na sudu. 

Vlaška magija

U srpskoj istoriji magije se često pominju, a najpoznatija magija je vlaška

, za koju se smatra da je i pogubna. Kod nas magija nije zvanično priznata, ali daleko od toga da ne postoji. Ona je veoma zastupljena u našoj zemlji.

Zaštitni znak istočne Srbije je

. U tim predelima se više veruje u magiju nego u medicinu. Kao uzrok mnogih neobjašnjivih stvari, srećnih ili nesrećnih, navodi se magija. Uz pomoć vračara muškarci su postajali polno nemoćni.

Metode koje koriste su raznolike od gledanja u vodu, u mrtve, vraćanja u život, skidanje čini.

Vlasi su nadaleko čuveni po vračanju i bizarnim običajima poput crne svadbe i otkopavanja mrtvaca. Danas, njihova sela su polunapuštena, a zbog siromaštva mnogi su postali gastarbajteri. Vlaški jezik se sve manje govori, a običaji zastarevaju. Ipak, iza kulisa moderne civilizacije ponegde i dalje živi duboko ukorenjeno osećanje da "ima nešto" u vlaškoj magiji.

I dok je serija "

" u javnosti dodatno probudila interesovanje za obrede vlaške magije, astrolog Dušan Veličković napominje za Kurir da, pored vlaške, u Srbiji je dosta zastupljena i ciganska magija, čiji koreni sežu vekovima unazad.

"Romi sa kolena na koleno prenose razne bajalice i magijske rituale, a tokom obreda često koriste razne biljke, kao i ljudske dlake i nokte koje pale. U njihovim ritualima je jako bitna voda. Obajana stvar se stavlja u vodu, koja memoriše informaciju, i onda se ta voda pije ili da nekome da popije. Ova magija koristi se da se nekom pomogne da se reši uroka, da se natera neko na ljubav, za ozdravljanje... Ali neki praktikuju i crnu magiju - kaže Veličković i dodaje da se u ovim obredima koriste i karte i kugla, ali da ovi predmeti imaju više psihološku svrhu za one nad kojima se obred vrši". 

Sihir – najgori oblik crne magije!

Ma, kakva vlaška magija! Ništa nije tako opasno i ne može naneti toliko zla kao sihir, tvrde u Novom Pazaru, gradu u kom od malih nogu decu plaše pričama baš o ovakvoj crnoj magiji. Ukoliko vam neko, “postavi” sihir, razoriće odnose u vašoj porodici, nećete imati napretka u jednoj ili u svim sferama života i ono najgore, može izazvati realnu psihičku ili fizičku bolest, tvrde poznavaoci prilika iz Novog Pazara. Iako se u ovom mestu pričaju razne legende ili anegdote u koje se veruje ili ne, sihir je ono sa čime su se mnogi ljudi susretali i to pamte kao neverovatno loše iskustvo…

"Sećam se da mi u tom periodu nije baš “išlo” u životu. Imao sam stalno neke probleme, a da nikako nisam uspevao da shvatim šta se zapravo događa. Znam da se sve kretalo u nekom negativnom smeru ali sam razmišljao da je naišao loš period.

Jednog dana pošao sam sa drugarom da prošetamo i prolazili smo blizu “Mahale”, zaustavila nas je starija Romkinja i rekla mi da mora nešto da mi kaže: "Tebi je dete neko učinio zlo"! Gledao sam je zbunjeno", počinje svoju ispovest U.M. (29), mladić koji tvrdi da je bio žrtva sihira.

"Nastavila je da mi priča i zaista sam mislio da će mi reći neke uobičajene stvari koje kažu kada gledaju u dlan ili karte. Ipak sam se prevario", kaže U.M. i dodaje šta mu je starica rekla: "Ja ću ti pomoći. Ti pored svoje kuće imaš neki prostor gde ne sedite baš svakog dana, tu ćeš negde naći ljuske od jajeta. U tvom ormanu se nalazi pocepan čaršav, u saksiji za cveće ćeš pronaći crveni konac. Uzmi sve to i baci u reku". Zanemeo sam. Čim je rekla prostor pored kuće, setio sam se šupe u kojoj držimo drva, seća se U.M.

"Pitao sam je odakle bi to moglo da se nalazi kod mene i ko je uopšte sve to mogao tu da ostavi. Rekla je samo da mi je neko ko živi u blizini moje porodice i mene postavio sihir, i da je to osoba koja nam želi zlo. Pokušavao sam da zaboravim na sve to što mi je rekla, jednostavno nikada nisam verovao u te vradžbine. Za mene su to sve bile gluposti. Ipak, samo što sam stigao kući, počeo sam da tražim sve što je rekla i našao sam. Nikada se čudnije u životu nisam osećao. Tada nikome o tome nisam želeo da pričam. Bacio sam sve te stvari i nisam hteo da razmišljam o tome. I zaista, lagano je sve dolazilo na svoje", završava priču U.M.

, između ostalog, zasniva se na verovanju u čvorove koji predstavljaju neku vrstu kletve.

"Čvorovi se koriste da se neko zaveže, da se nekome napravi čvor u životu, i obično se to radi od tankog konca da ne može da se razveže. Ljudi potom odlaze kod hodža, koji im daju zapise i amajlije, a poenta je da se energija prenese na papir. Međutim, kod nas to često rade osobe koje veze nemaju sa muslimanskom religijom, ni Kuranom. S druge strane, vudu magija nije toliko zastupljena, možda i ima onih koji naprave neku lutku i bockaju je, ali je to više pomodarstvo", kaže Veličković, ističući da bavljenje magijom može biti opasno jer mnogi jedva čekaju da od lakovernih uzmu novac.

“Nisam se nikada lično bavio uklanjanjem sihira, ali verodostojno tvrdim da postoji. Da bi se čovek time bavio morao bi da pogazi načela koja u Kur’anu postoje, one principe kojima se mi muslimani vodimo.Onaj ko veruje u Alaha, ne može biti sihirbiz. Kada vam je sihir postavljen tada šejtan(džin) kontroliše ljudsku svest i osoba nije svesna svojih postupaka. Ne postoje nedodirljivi i nezaštićeni“, kaže

, hodža iz Novog Pazara.

U malim lokalima u Novom Pazaru, gde ljudi ispijaju kafe i čajeve, najviše se “šuška”o ovim nesvakidašnjim pojavama. Razgovara se o strahu od toga da se ne nagazi na tuđ sihir. Ako je loše krenulo, često biste bili u prilici da čujete : "Ma meni je neko sihir postavio" Ovu vradžbinu mogu ukloniti upravo one osobe koje je i postave. To su obično starije vračare. Osim vračarama, kada im se postavi sihir ili osobe bar misle da je tako, obraćaju se za pomoć hodžama. Oni obično mogu prepoznati da li je sihir postavljen ili ne.

Kako se postavlja

Postavljanje sihira može biti izvedeno sa tri strane. Prvi slučaj je kada sihirbaz svojom rukom postavi ono sto je uradio. Zatim postoje oni ljudi koji traže da se sihir napravi. Oba ova slučaja, kada je u pitanju mesto na kome će se naći sihir, su indentična. I

i onaj u čije je ime sihir urađen, postavljaju sihir samo na onim mestima koja su dostupna svakom čoveku,  na/u zemlju, u temelj, krov objekta, mesta unutar kuće, često na prilazu kući.

Nakon što sihirbaz napravi sihir, on naredi džinima (šejtanima) da postave sihir na mesto do koga će biti izrazito teško ili nemoguće doći: procepi u stenama, tekuće, stajaće vode itd. Specifičnost ovako napravljenog sihira je da menja mesto na kome je postavljen. Postoji i sihir koji nije napravljen ni na kakvom predmetu. Sihirbaz džina jednostavno na osnovu proračuna određenih podataka uputi na neku osobu - sihirbazi traže ime osobe, ime majke i datum rođenja.

Srbi imaju "rešenje za vampire"

Magija je prvobitni oblik spoznaje sveta, a magijski rituali su se u Srbiji upražnjavali kod svakog važnog životnog događaja, kaže za Kurir etnolog

. Jedan od njih je bio i da žena na dan udaje uzme malo muško dete i okreće ga na pragu kako bi rodila zdravog muškog naslednika.

"Postojalo je i verovanje da od Božića do Bogojavljenja kreću ale, karakondžule i bauci, pa su postojale određene magijske radnje za zaštitu domaćinstva i ukućana. Verovalo se i da je, ako dete mnogo plače, u kući bio neko sa zlim očima. Često se zbog takve dece koja mnogo plaču radio i obred salivanja strave, koji se vrši pomoću vrelog olova i vode, jer se smatralo da je dete urečeno. Takođe, u pogrebnim ceremonijama ima niz rituala da se pokojnik ne bi povampirio", objašnjava Marjanovićeva, i dodaje da su se razni obredi uobičajeni i dan-danas, posebno stavljanje belog luka i vezivanje crvenog konca detetu ili vođenje mališana kod vračare da