Dan posle velikog trijumfa na 34. Beogradskom maratonu, Nevena Jovanović je na poziv Alo! s peharom i medaljom domarširala do „Pobednika“ na Kalemegdanu. 

U ekskluzivnom razgovoru članica Beogradskog trkačkog kluba samouvereno priznaje: 

- Očekivala sam da ću se naći na ovom prelepom mestu, nadala sam se trijumfu na Beogradskom maratonu, iako se poslednjih nedelja i nisam baš nešto spremala za ovako izazovnu trku. Osećaj je fenomenalan, nadam se da ćemo se ovde sresti i sledeće godine! Čovek tek dan posle, kada se smire strasti, kada splasne adrenalin, oseti kroz šta je zapravo prošao. 

Čestitke pristižu sa svih strana? 

- Ovo je prvi put da sam dobila toliko poruka od mojih kolega i od ostalih ljudi koji me poznaju.

Da li si dan pred maraton videla sebe na ovom mestu? 

- Jesam! Iako se nisam pripremala za maraton, već za neke potpuno druge distance. U pitanju je Državno prvenstvo u planinskom trčanju, gde sam i pobedila. Trijumfovala sam i na stazi od 10.000 metara, dok na 10 kilometara na putu imam vicešampionsku titulu. 

Kako izgleda psihološka priprema za jedan ovako naporan događaj? 

- Jaka sam u glavi. Jako je bitno da maraton dočekam fizički spremna. Prava borba, zapravo, nastaje od 30. kilometra. 

Imala si krizu? 

- Ne, iako je reč o trci na 42 kilometra.

Da li si na maratonu pobedila samu sebe ili svoje protivnice? 

- Pre svega, pobedila sam samu sebe. S obzirom na to da se nisam pripremala, veoma sam zadovoljna što sam trijumfovala i što sam uspela da se izborim sa 42 kilometra, tako da sam u tom slučaju pobedila sebe, a samim tim i konkurenciju. 

O čemu razmišljaš tokom trke?

- U glavi mi je sve vreme cilj i ulazak kroz cilj. Samu sebe guram da završim maraton.

Sa Oliverom Jevtić si razvila ozbiljno rivalstvo? 

- Nas dve smo veoma dobre prijateljice, često se čujemo. Imam samo reči hvale na njen račun. Između nas dve postoji zdravo rivalstvo. Bitno je da zajedno osvajamo medalje.

Da u nedelju nije trčala polumaraton, već maraton, da li bi je pobedila? 

- Nikad se ne zna. 

Da li Beogradski maraton simbolizuje povratak normalnom životu? 

- Ovaj maraton je neka vrsta pobede nad koronavirusom! Konačno smo svi malo živnuli.

Oficir si, koliko ti priroda posla kojim se baviš pomaže da budeš spremna u svakoj situaciji?

- Jako je bitno da svaki pripadnik Vojske Srbije bude psihofizički spreman za bilo koji zadatak, tako isto i ja, što sam i dokazala na Beogradskom maratonu. 

Prija ti život u uniformi? 

- Način života pripadnika Vojske Srbije nije nimalo lak. Taj poziv je izuzetno težak i ne može da ga obavlja svako. Ali, nositi uniformu Republike Srbije predstavlja mi veliku čast i zadovoljstvo. To je istovremeno privilegija, ali iziskuje mnogo odricanja. Ali, obožavam da budem u uniformi. 

Šta te pokreće kako na stazi, tako i u životu? 

- Velika želja za pobedom i činjenica da uvek mogu da budem bolja. 

Jednom prilikom si izjavila da je najveća hrabrost biti ono što jesi. Da li si ponosna na sebe? 

- Jesam. Nastaviću i dalje da se borim u životu i na trkama. 

Za više sportskih informacija, zapratite našu