Sa doc. dr Snežanom Lukić, subspecijalistom gastroenterologije i šefom Kabineta za funkcionalnu dijagnostiku Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, razgovaramo o tome zbog čega se nadimanje javlja i na koji način je moguće pomoći ovim osobama.

Šta je nadimanje, a šta distenzija trbuha?

je subjektivni osećaj prisustva gasova u trbuhu, dok je trbuha objektivno, okom vidljivo, uvećanje obima trbuha. Nadimanje i distenziju pacijenti opisuju na veoma slikovit način: „kao da sam progutao balon“, „kao da sam trudna“, „napetost u trbuhu“, „pun trbuh gasova“, „punoća u trbuhu“.

 

Prema definiciji (ROME IV), funkcionalno nadimanje je ponavljano nadimanje, osećaj nadutosti, pritiska u trbuhu, zarobljenih gasova, sa vidljivim povećanjem obima trbuha koji se može izmeriti, a javlja se najmanje jednom nedeljno i najmanje 6 meseci unazad. Kod pacijenata sa funkcionalnim nadimanjem

je dominantan, mada može biti prisutan blagi bol u trbuhu i blago izražene promene u crevnom pražnjenju.

Da li nadimanje utiče na svakodnevni život?

Kada govorimo o uticaju nadimanja na kvalitet života, većina pacijenata, a prema nekim studijama preko 75% pacijenata, nadimanje ocenjuje kao srednje teško ili teško, što znači da je kvalitet života tih pacijenata značajno smanjen. 

Koji su najčešći uzroci?

Nadimanje trbuha može biti simptom različitih organskih bolesti i funkcionalnih bolesti digestivnog sistema, na prvom mestu

, hroničnog zatvora, dispepsije, intolerancije na laktozu, ali i akutnog i hroničnog gastritisa, celijakije, karcinoma želuca i debelog creva, hroničnog pankreatitisa i pankreasne insuficijencije itd. Skoro svi pacijenti koji imaju IBS imaju i nadimanje kao simptom, dok je distenzija trbuha češća kod pacijenata sa hroničnim zatvorom.

Uzroci nadimanja su veoma različiti, a u najvećem broju slučajeva to su stres, greške u ishrani, zatvor, promene u sastavu dobrih bakterija u tankom i debelom crevu. Zbog toga i kažemo da je nadimanje posledica savremenog načina života koji prate česte stresne situacije, neredovna ishrana sa dosta ugljenih hidrata, kao i nedovoljna fizička aktivnost.

 

Šta savetujete Vašim pacijentima?

Prvo treba početi sa korekcijom higijensko-dijetetskog režima, eventualnom primenom neke od specifičnih dijeta (FODMAP dijeta), kao i primenom proizvoda koji sadrži

. Lactobacillus plantarum 299v je preporučen od Svetske gastroenterološke organizacije, jer posebnim patentiranim mehanizmom doprinosi smanjenju stvaranja gasova i ublažavanju nadutosti kod čak 95% pacijenata. Prirodan je i bezbedan, sa komfornim doziranjem - . Kliničke studije pokazuju da je kod takve primene čak 9 od 10 zadovoljnih pacijenata.