Stojimo pred danima

. Počinjemo da se pripremamo da proslavimo Rođenje Gospoda Isusa Hrista, rođenje Boga u telu. Gospod se rodio i izvršio Svoje delo spasenja, pobedio satanu, pobedio smrt, osnovao Crkvu, dao nam Svoje apostole, Svoje Jevanđelje, preobrazio ovaj svet, usmerio ga ka spasenju. Кa spasenju usmerio istoriju roda ljudskoga. Pokazao spasonosni put, On je Pastir dobri, Vrata u Život.

Ali, Gospod Isus Hristos treba stalno da se rađa u svakome od nas, u duši našoj, u srcima našim, u umu našem. Da preobražava život svakoga od nas, svakoga od nas da usmeri Carstvu svome Nebeskome i životu večnom. Što više prostora da zauzima u dušama i srcima našim. Zato počinjemo ranije da se pripremamo da proslavimo Rođenje Hristovo. Svakoga dana da uzrastamo u nauci njegovoj, u ljubavi prema Njamu, u bogoljublju i čovekoljublju. Da usvajamo one zapovesti Njagove: da ljubimo Gospoda Boga svom dušom svojom, svim umom svojim, svim srcem svojim, svim svojim bićem. I bližnjega svoga kao sebe samoga.

Pre svega da očekujemo Hrista da uđe u naš život onako kao što je opisano u odeljku iz današnjeg pročitanog Jevanđelja. Da očekujemo Hrista kao onog Milostivog Samarjanina, koji primećuje svakoga, prilazi u svakom bolu, i koji je gotov da pomogne u svakoj muci.

Skoro ceo svet se nalazi u zaraćenom stanju. Zadajemo rane jedni drugima. Imamo potrebu za Hristom, Isceliteljem i Izbaviteljem. Napravimo to poređenje između Njaga i čoveka. Proveravali su ko je taj naš najbližnji, i Gospod je to izložio u priči o milostivom Samarjaninu. Čovek neki putovao iz Jerusalima u Jerihon, i putujući zapao među razbojnike koji su ga isprebijali i polumrtva ostavili na putu. I nailaze prvaci judejski istim onim putem, primećuju ga, prolaze ne reagujući. I tim putem istim, slučajno, nailazi stranac. Tamo je rečeno Samarjanin, to znači stranac, neko ko ne pripada onom narodu, i on primećuje, prilazi i, tamo je rečeno, sažali mu se, zavi mu rane, i postavio ga na svoje kljuse i odveo u gostionicu, zbrinuo ga, platio gostioničaru, i još mu obećao doplatiti kad naiđe, ako bude više potrošio na njega.

Mi smo upravo u tom stanju, celo čovečanstvo, u stanju tog prebijenog čoveka, pa čak i sami prema sebi se razbojnički odnosimo i sami sebi rane zadajemo. Postavimo onda sebi pitanje, od koga možemo očekivati izbavljenje? Od onog koji ima bogoljublja i čovekoljublja. Onaj ko je Bogoljubac i čovekoljubac, to je Gospod Hristos. On je iz ljubavi prema Ocu Svome Nebeskome, a i iz ljubavi prema deci Njagovoj, prema nama, sišao među nas.

I eto, mi se sada pripremamo da proslavimo Njagovo Rođenje. Imamo više od mesec dana za pripremu. Bilo bi mudro da očekujemo Njagov dolazak baš ovako, među nas, Njagovo javljanje u našim životima, našim dušama, našim srcima. Njaga da usvajamo kao Pastira i kao Iscelitelja, kao onog Milostivog Samarjanina. Što više prostora da napravimo u dušama svojim za Hrista. Da se On opet i opet rađa u srcima našim, u umu našem i da uzrasta u biću našem.

Srećan i Bogom blagosloven početak Božićnog posta, navodi se u poruci vladike Atanasija.

BONUS VIDEO