Kako objasniti deci da su ostala bez nasmejanog, požrtvovanog, oca uvek spremnog da reši problem? Kako objasniti sebi da od sada moram sama da se borim sa istim i još većim problemima? Kako dalje? Kako ne mrzeti? Kako ne kriviti? Sva ova pitanja sebi danima postavlja supruga Branka Kurilića (55) iz Temerina, koji je nakon višegodišnjeg mučenja

Ova hrabra i smirena žena ne zna kako, ali zna da mora. Ne samo da nastavi da živi, izdržava i vaspitava njihovu zajedničku decu, već i da nađe način da žrtva njenog muža ne bude uzaludna.

- Branko je bio jedan pametan, obrazovan, sistematičan, pravedan čovek – počinje svoju priču za Alo! njegova supruga koja zbog dece i njihove ranjivosti nije želela da kaže svoje ime.

Počelo je degradiranjem

Kako kaže,

- Ne mogu reći da se to mnogo videlo na prvi pogled, ali suštinski, on se od 2016. do ove godine mnogo promenio. I dalje se on pred ljudima i pred decom smejao, ali problemi sa posla su ga izjedali. Toliko da više nije mogao – priča ona.

Sve je počelo, kaže, kada su njenog supruga prvi put degradirali i sa mesta direktora, postavili na mnogo nižu poziciju.

- Počela su masovna otpuštanja i degradiranja, a on je od rukovodstva tražio da se utvrdi neki red po kojem će se ljudi otpuštati, da mu daju bar neko objašnjenje po kojem će radnici znati zašto su baš oni „izabrani za odstrel“, zašto ljudi koji treba da školuju decu moraju da samo jednog dana čuju da su najureni – priča i nastavlja:

Borio se s nemogućim

- Pravednik u njemu to nije mogao da podnese, pisao je mejlove, tražio objašnjenja, borio se sa nepoštenim protivnikom.  Na svu njegovu borbu oni su odgovarali neljudskim, hladnokrvnim mejlovima i nastavljali da tlače radnike. Jedino što je on tražio je da rade kako treba. Po zakonu, po pravilima, po moralu. Oni su očigledno nesposobni za to. Nije mogao da potpisuje njihove prljave poslove i protivpravne odluke, a to su tražili gotovo svakodnevno  – kaže ona i dodaje da sa tim nije mogao da se pomiri.

Borba sa tlačiteljima se nastavlja

Kao da nije dovoljno što je prošla pakao i što joj se život okrenuo naglavačke, i dalje mora da se bori sa tlačiteljima.

- Sada, kada njega više nema, a svi znaju da su oni direktno za to krivi, niko mi nije ponudio nikakvu pomoć. Kada sam se ja njima javila, ponudili su mi neku simboličnu „odštetu“, ali to je sramotno mala suma sa kojom ne bih mogla da gajim decu. Kada sam rekla da ću angažovati advokata, usledila je jedna vrsta pretnje. Bar im je taj sistem dobro razrađen, znaju kako da zaprete, a da to bude uvijeno – kaže ona.

Ipak, nada se da će pravda ipak nekada doći.

- Čoveku je teško da ide sam protiv sistema, a to je upravo ono što mene čeka. Do sada nas je bilo dvoje, ali sada moram sama. Zbog dece, zbog njega, pa i zbog sebe – zaključuje ona.