je na Fejsbuku napisao da treba tražiti pravdu za žrtve seksualnog nasilja tokom rata.

"Mora biti zadovoljena pravda za žrtve seksualnog nasilja tokom rata. Podrška žrtvama i podrška organizatorima i učesnicima skupa", naveo je Haradinaj.

Da podsetimo na optužnicu koju je 10. marta 2005. godine Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju obelodanio sa pojedinostima protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Baljaja i Lahija Brahimaja. Optužnicu je 4. marta te godine potvrdio sudija Bonomi.

Prema navodima optužnice, udruženi zločinački poduhvat u kojem su optuženi učestvovali nastao je u aprilu 1998. ili pre tog meseca, a imao je za cilj da

uspostavi potpunu kontrolu nad svojom operativnom zonom Dukađin, putem napada na tamošnje civilno stanovništvo i njihovo proganjanje, to jest putem protivpravnog uklanjanja srpskih civila s tog područja i nasilnog suzbijanja svakog stvarnog ili pretpostavljenog vida saradnje tamošnjih albanskih ili romskih civila sa Srbima. Njegov zločinački cilj je uključivao zastrašivanje, otmice, zatvaranje, premlaćivanje, mučenje i ubijanje ciljnog civilnog stanovništva

Ramuš Haradinaj se teretio po 17 tačaka za zločine protiv čovečnosti. I to za progon (maltretiranje, nehumana dela, uništavanje imovine, protivpravno zatvaranje, deportaciju ili prisilno premeštanje civila, ubistvo, silovanje); nehumana dela; deportaciju i druga nehumana dela; pritvaranje i druga nehumana dela; ubistvo i druga nehumana dela; silovanje i druga nehumana dela, i 20 tačaka za kršenja zakona i običaja ratovanja – kažnjiva po članu 3 Statuta Međunarodnog suda: okrutno postupanje, ubistva, silovanje.

Žrtve braće Haradinaj prema brojnim svedočenjima na

bili su u najvećoj meri Srbi, ali ni albanski civili nisu bili pošteđeni. Mediji su izveštavali o monstruoznim optužbama za silovanja žena i dece i zverska mučenja. A posebno se govorilo da su tela žrtava ostavljali na mestima gde su ih mučili i ubijali, da služe za primer neprijateljima.

Na prikupljanju dokaza protiv Haradinaja godinama su radili srpski istražni organi. 

Mediji su pisali o brojnim zločinima za koja su dostavljeni dokazi. Navedeni su primeri zverstava pripadnika OVK pod komandom Haradinaja kada su kidnapovali dva policajca kojima su prvo noževima odsecali delove tela, a zatim su ih žive zakopali u pesak tako da im se vide samo glave, po kojima su pripadnici OVK urinirali.

Dostavljeni su i dokazi za kidnapovanje dve starije žene, koje su odvedene u nedovršenu kuću u jednom selu, gde su ih pripadnici OVK maltretirali i silovali, piše.

U toj kući je, prema tim navodima, bilo još dosta žena koje su bile silovane i maltretirane, a jedna od njih je ubijena pucnjem u glavu, dok su druge odvedene van te lokacije gde su, prema nalazima patologa, zaklane.

Navođeni su i dokazi kako su zaustavili albanske svatove i počeli da ih zverski muče jer su ih optuživali da sarađuju sa srpskom policijom i vojskom.

Prema izjavama svedoka, svi svatovi su bili odvedeni u podrum jednog hotela, gde su mučeni i maltretirani, a žene, među kojima i nevesta, silovane su. Jednom svatu su odsekli uvo, koje su, potom, stavili u usta njegovom rođaku.

Među najgorim primerima zločina bilo je odsecanje glave dvonedeljnoj bebi 1999. godine u Đakovici, kao i silovanje maloletne albanske devojčice.

Spisak zločina, sa kojima se Haradinaj dovodi u vezu, je još mnogo veći. Ipak, on je uprkos brojnim dokazima, dva puta oslobođen optužbi, i to 2008. i 2012. godine.

BONUS VIDEO: