Kada su 17. i 18. marta 2004. ubijali Srbe na Kosovu i Metohiji, palili im kuće i uništavali naše svetinje, baš kao i četiri godine kasnije, kada je lažna država samoproglasila nezavisnost, tadašnja vlast se, narodski rečeno, pravila luda.

Danas, međutim, baš na taj 17. mart, dan kada bi trebalo, ako ništa drugo, da se pokriju ušima i ćute kao što su ćutali 2004. i 2008, neki od njih pozivaju narod na protest. Kad je već tako, hajde da vidimo šta su oni radili kad je bilo gusto...

DVA MINUTA

Jedan video od svega dva minuta koji se ovih dana širi društvenim mrežama otkriva istinu o njihovoj borbi za Kosovo i dokazuje kako su lažne patriote, koje se sada busaju u navodno junačke grudi, prepustile Srbe sa KiM na milost i nemilost albanskoj pomahnitaloj rulji.

Za početak, svi pamtimo kako je 2001. godine pomilovano više od 1.800 albanskih terorista. Među njima i sadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. On je uhapšen kada je pokušao da pobegne s Kosova i Metohije, u pritvoru je bio od 27. aprila 1999. godine, a osuđen je 13. marta 2000. na 15 godina zatvora u sudu u Nišu. Pomilovan je 7. decembra 2001. odlukom o pomilovanju po službenoj dužnosti, a na osnovu člana 98, tačka 8 Ustava SR Jugoslavije. Potpisao Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ. A jedan od njegovih najbližih saradnika, političar koji se u Koštunicu kune, Miloš Jovanović, lider Novog DSS, sada je organizator protesta (koji, inače, nazivaju molebanom) zakazanog za danas, na godišnjicu pogroma 2004.

Ajmo dalje, kad smo već kod Miloša Jovanovića, pre nekoliko dana je pokazao da ga nimalo nije sramota što ima rezervnu državu.

- Nije bila tajna da pored svog srpskog državljanstva, jer sam Srbin, imam i francuski pasoš - poručio je Jovanović, ne objasnivši zašto taj pasoš ne vrati državi protiv čijeg se plana (francusko-nemački plan) navodno tako žestoko bori.

Sledeći na spisku je Boris Tadić. Danas svima drži lekcije, a 2008, kada je Kosovo samoproglasilo nezavisnost, tadašnji predsednik nestao je iz Srbije poput lastinog repa. Pobegao je tada u Rumuniju dok se sve ne slegne.

Njegov u to vreme čovek od poverenja Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, koji je, tek da pomenemo, vojni rok služio kod svog stranačkog šefa Tadića u Predsedništvu Srbije (kakav junak, recite) bio je svojevremeno glavna zvezda prištinskih medija. Uz naslovnu stranu preko koje je ogromnim slovima bilo ispisano: „Hvala, Vuče". Razlog: idiotsko pitanje koje je na inicijativu šefa diplomatije Srbije i predsednika Tadića bilo postavljeno Međunarodnom sudu pravde. To je bio zicer za Prištinu, jer je tako formulisano pitanje omogućilo odgovor koji je praktično doprineo tome da veliki broj zemalja u kratkom vremenu prizna lažnu državu Kosovo.

Na sve to, imamo i snimak razgovora Jeremića i nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Crne Gore. Na tom spisku, uz grohotan smeh, čujemo kako se Jeremić hvali da su on i Roćen „je*ali majku Srbiji i Crnoj Gori“.

VREĐANJE, PRETNJE...

Ako mislite da je kraj - nije. Tu je i hrvatski državljanin Zdravko Ponoš, čovek sa dva pasoša, koji je u paramparčad razorio Vojsku u vreme dok je bio na njenom čelu. Ko je i kakav je, uostalom, može se videti i iz depeša Vikiliksa, gde ga Amerikanci nazivaju svojom glavnom nadom i generalom koji će Srbiju uvesti u NATO. Sve to samo nekoliko godina posle bombardovanja.

I za kraj, mada ne i najmanje važan: Boško Obradović. Mogli bismo o tome pisati naširoko, ali za ovu priliku podsetimo se samo kako je lider Dveri, zajedno s koalicionim partnerima, obeležio 15. godišnjicu

pogroma Srba na KiM. Te 2019. on je s grupom pristalica opkolio Predsedništvo Srbije, pozivao na haos, vređao i pretio predsedniku Aleksandru Vučiću. Kosovo i Metohiju, pogađate, nije pomenuo ni jednom jedinom rečju.