Ključne aktere u ovom dobro osmišljenom isisavanju javnih sredstava činili su

Knežević, tast Miroslava Aleksića, obavljao je funkciju direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, a bio je i predsednik Opštinskog odbora G17 plus.

Posebno važno je napomenuti da je Knežević takođe bio osnivač nevladine organizacije po imenu Fond za unapređenje resursa građana, u kojoj su i Miroslav Aleksić i njegova supruga Marija bili članovi Upravnog odbora.

Kada je postao direktor u NSZ, Knežević se zvanično povukao iz upravljanja svojim fondom, a vlasništvo nad njim ostalo je u rukama njegove ćerke i zeta, odnosno Miroslava Aleksića.

Poslovna dokumentacija i finansijski izveštaji jasno pokazuju kako su Aleksić i Knežević koristili različite projekte kao paravan za prisvajanje miliona dinara za svoj fond, najviše preko ispostave NSZ u Kruševcu. Po unapred utvrđenom scenariju, pre svakog ugovora, Knežević bi zvanično preporučio Savetu za zapošljavanje u Trsteniku da upravo preko njihovog fonda treba zaposliti određeni broj nezaposlenih osoba za javne radove i slične aktivnosti.

Bilo je jasno da su Aleksić i Knežević imali za cilj da izvuku što više sredstava dok je stranka Ujedinjeni regioni Srbije bila na vlasti. Ugovori i navodni projekti su se nizali jedan za drugim, svaki sa sumama u milionima dinara. Na primer, samo 29. juna 2009. godine potpisana su dva ugovora o sprovođenju javnih radova između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalne službe za zapošljavanje i NVO Fond za unapređenje resursa građana. Prvi ugovor je bio vredan 9,2 miliona dinara, a drugi 9,3 miliona. Treba napomenuti da je u to vreme ministar ekonomije i regionalnog razvoja bio Mlađan Dinkić, koji je bio i stranački lider Miroslava Aleksića i Ljubiše Kneževića.

Čak pet ugovora je potpisano između 29. aprila 2011. i 17. aprila 2012. između Nacionalne službe za zapošljavanje i Fonda za unapređenje resursa građana. Svim tim ugovorima prethodile su preporuke lokalnog saveta za zapošljavanje, koji je bio pod kontrolom Kneževića, da je najbolje angažovati fond svog zeta i ćerke. Redom, ugovori su bili vredni 3,9 miliona dinara (29. april 2011.), 2,06 miliona (4. maj 2011.), 9,4 miliona (15. jun 2011.), 4,6 miliona (28. februar 2012.) i 4,2 miliona (17. april 2012.).

BONUS VIDEO