Piše: Sofija Marić

Snimak sa privatne proslave rođendana na kojem se seče torta sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ponovo je otvorio pitanje uloge i odgovornosti tužilaštva u slučajevima koji prelaze uveliko granicu slobode govora i ulaze u polje pretnje i podsticanja na nasilje.

Na snimku koji se pojavio na Tiktoku, osoba koja seče tortu jasno simulira  pokazuje kako „preseca vrat i lice predsednika“, uz navijanje prisutnih gostiju koji daju savete „kako da mu se odseče glava“. Scenu prati pesma „Srećan rođendan“, aplauz i povici odobravanja, dok se nož na kraju zabija u sredinu torte, tačnije u samo lice predsednika. Video je izazvao osude na društvenim mrežama, ali i zahtev za hitnu intervenciju pravosudnih organa.

Bezbednosni organi naložili su da se slučaj ispita, podnoseći predmet Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal. Međutim, glavni tužilac tog odeljenja Boris Majlat izjavio je da u snimku ne vidi elemente krivičnog dela, i uprkos činjenici da je delo izvršeno na društvenim mrežama, što spada pod njegovu nadležnost, on je prosledio slučaj osnovnom tužilaštvu.

Ovakva odluka nije čudna,  posebno ako se ima u vidu činjenica da je ovo samo jedan u nizu slučajeva u kojima je isto tužilaštvo odbilo da postupa, uključujući i predmet u vezi sa političarem Zdravkom Ponošom. 

Tada je Boris Majlat bio javno pohvaljen od strane Ponoša,, koji je naveo da ga je „Majlat spasio nezakonitog hapšenja“ kada je odbio naređenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, da ga privede zbog objave na društvenim mrežama. Ponoš je tada istakao da „još ima tužilaca koji rade po zakonu“, ukazujući upravo na Majlata kao primer profesionalnog otpora pritiscima.  

Po oceni dela javnosti i pravnih stručnjaka, postoji jasan obrazac ponašanja kod tužilaca bliskih vrhovnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, u koji, pored Majlata, spadaju i Ivana Pomoriški (Treće osnovno tužilaštvo), Branko Stamenković (bivši tužilac za VTK), kao i Branislav Lepotić, viši javni tužilac u Novom Sadu.

Navodi se da upravo ovi tužioci kontinuirano odbijaju da reaguju u slučajevima u kojima su meta pristalice vlasti, ili u situacijama gde je prisutan organizovani oblik pretnje, širenja panike ili političkog nasilja. Kritičari tvrde da je reč o „paralelnoj strukturi unutar pravosuđa“ koja deluje pod političkom zaštitom i ima za cilj da podriva institucionalni sistem, kroz selektivnu primenu zakona.

Sagovornici iz pravnih krugova podsećaju da se u demokratiji sloboda izražavanja ne sme koristiti kao paravan za podsticanje nasilja, naročito ne u kontekstu metafora nasilja prema šefu države. Slučaj torte sa likom predsednika, ma kako neki tumačili kao „satiru“, u kontekstu navijanja za sečenje i aplaudiranja „ubodu u lice“, po njihovom mišljenju zahteva ozbiljnu pravnu analizu, a ne odbacivanje po automatizmu.

BONUS VIDEO