Mediji koji promovišu Dragana Đilasa i njegovu političku opciju neprestano pišu o ugroženim pravima stranih radnika koji su došli u Srbiju, dok na drugoj strani pokušavaju da sakriju kako su živeli srpski radnici za vreme vlasti njihovog gazde i njegove Demokratske stranke.

U javnosti se nedavno ponovo pojavio snimak  predsednika Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru Zorana Bulatovića koji je u znak protesta odsekao sebi prst tokom protesta 2009. godine.

Zoran Bulatović predvodio je tada štrajk tekstilaca u Novom Pazaru, a odsekao je sebi prst u znak protesta zbog, kako kaže, nebrige države prema radnicima u tom regionu koji gladuju.

Na snimku, koji treba da podseti javnost kako su Đilas, Tadić i Jeremić brinuli o pravima radnika, Bulatović pokazuje odsečeni prst i kaže kako nema hleba da jede i da će zato početi da jede sopstveni odrezani prst.

Dok je narod gladovao i sekao sebi prste, vrhuška tadašnje Demokratske stranke i njihovi poslovni partneri, obezbedili su sebi milione. Sada ponovo dolaze sa željom da se vrate na vlast i pričaju o pravima radnika. 

Je l' ovako treba opet da bude? Da ljudi seku prste da bi imali šta da jedu dok Đilas zgrće milione sa svojim privatnim firmama?