Izvor „Dana“ tvrdi da su u poslaničkom klubu PES-a, a takvo je raspoloženje i u samom vrhu partije, nezadovoljni, pre svega, postignutim rezultatima Irene Radović u IRF-u, ali i raniju karijeru dovode u pitanje.

„Pored toga, u PES-u smatraju da nije u redu da guvernerka Centralne banke bude i strani državljanin, u šta se sumnja“, kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

Što se tiče državljanstva, u PES-u očigledno misle na državljanstvo

jer je Radović 2003. godine imenovana na mjesto šefa Britanske kancelarije u , kao predstavnik Vlade Velike Britanije u Crnoj Gori. Nakon proglašenja crnogorske nezavisnosti, u novembru 2006. godine, preuzela je dužnost zamenika britanskog ambasadora u Crnoj Gori u Ambasadi Velike Britanije u Podgorici, do odlaska na specijalizaciju na Al Souls koledž Univerziteta Oksford u Ujedinjenom Kraljevstvu u januaru 2007. godine. Sve to govori da je državljanstvo stekla pre 2006. i da nije protivzakonito. Takođe se smatra da je jedan deo iz diplomatskog rada Irene Radović sporan.

Drugačiji način biranja

Kada je Centralna banka u pitanju, u vladajućoj koaliciji se ponovo javljaju ideje da se guverner ili guvernerka ubuduće direktno biraju u parlamentu i da ga ne predlaže predsednik države.

To nije nepoznato rešenje, jer je skupštinska većina u prošlom sazivu to bila i uradila.

Skupštinska većina izglasala je 19. aprila izmjene Zakona o Centralnoj banci Crne Gore, kojim se predsedniku države oduzima pravo predlaganja guvernera.

Za ovu odluku glasali su poslanici parlamentarne većine iz Demokratskog fronta, Demokrata i Građanskog pokreta URA. Taj zakon nisu potpisali ni bivši predsednik Milo Đukanović, ali ni sadašnji Jakov Milatović. U poslednje vreme ta ideja je ponovo našla pogodno tlo u vladajućoj koaliciji.

 

„Vrlo je diskutabilno kako je ona, kao strani državljanin, bez obzira što ima i

, mogla biti, u vreme kada je ministar vanjskih poslova bio Milan Roćen, izabrana za pomoćnika ministra. Radović je predajući dokumentaciju na konkursu Uprave za kadrove, davala podatke da je radila za drugu državu i to u ambasadi u Podgorici i dogurala do tako visokog mesta u Ministarstvu vanjskih poslova. Niko nije postavio to pitanje, a ono može imati i bezbednosni i diplomatski značaj“, ističe sagovornik „Dana“.

U Pokretu Evropa sada kruže i dva dokumenta, koja zagovornici negativnog glasanja u Skupštini koriste kao argumente. Jedan se tiče nekog prigovora na njen diplomatski rad, dok je drugi isključivo o njenom radu za Veliku Britaniju.

Interesantno je da predstavnici nijedne partije zvanično nisu hteli da govore o tome da li će na plenumu podržati Radović, a tako, nezvanično, obavljeno istraživanje pokazuje da najveće parlamentarne partije još uvek ne otkrivaju svoje karte. Izgleda da će Demokratska Crna Gora, Građanski pokret URA i Socijalistička narodna partija podržati predlog za imenovanje Irene Radović za guvernerku. Za razliku od njih, koalicija Za budućnost Crne Gore, Bošnjačka stranka i Albanska alijansa ne žele da se izjasne i kažu da će svoju odluku saopštiti tek na glasanju na sjednici Skupštine. U opoziciji nisu hteli da odgovore na pitanje da li će podržati Irenu Radović da bude izabrana za guvernerku Centralne banke Crne Gore.

Da li će se poslanički klub PES-a odvažiti da se suprotstavi predlogu zamenika predsednika njihove partije, koji je i predsednik države, znaćemo već polovinom ovog meseca. Naši anonimni sagovornici tvrde da je i to moguće, jer u PES-u nemaju rešenje ko bi mogao biti guverner, ako Irena Radović ne bi bila izabrana. Predsednik PES-a i premijer

po ovom pitanju se nije oglašavao.

U političkim kuloarima se govori i o tome da neki funkcioneri

lobiraju da se po svaku cenu ide suprotno od predloga Jakova Milatovića, što će, u svakom slučaju, doprineti novoj političkoj nestabilnosti, ali i motivisati razne struje u samom PES-u da, možda, krenu nekim drugim političkim putem.