je izuzetno bogata vitaminima B1, B2, C , kao i vitaminom B12, izuzetno retkom u namernicama biljnog porekla a tako važnim za vegetarijance.

Obiluje belančevinama, mastima, ugljenim hidratima i mineralima (kalcijumom, kalijumom, natrijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem, fluorom, manganom, bakrom, jodom, sumporom, litijumom, stroncijumom, bromom).Lako je svarljiva.Ima visoku energetsku vrednost: 100 grama cvekle ima 189 kJ ili 45 kcal.Koren cvekle sadrži i do 10% šećera.

Cvekla izuzetno povoljno deluje slučaju demineralizacije kostiju i zuba.

iz cvekle čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja.Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine ipak betanin i betain koji čine da cvekla podstiče razmenu materija, reguliše krvni pritisak, smanjuje holesterol, održava krvne sudove, podstiče rad jetre, suzbija tumor i leči leukemiju, malariju, akutne fibrozne bolesti i grip u početnom stadijumu. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska (naročito niskog) i povoljno utiče na živce i rad mozga, leči malokrvnost, naročito kod dece i mlađih osoba, a pospešuje rad želuca, creva i zuči.

Za jelo se najviše koristi kuvana, isečena na kolutiće i začinjena uljem i sirćetom sa ili bez belog luka (kao salata).Međutim, može se koristiti sveže narendana, u kombinaciji sa jabukom i šargarepom (ili sama). Ono što je neopravdano manje uobičajeno je upotreba lista koji je isto tako vredan kao i koren i može se pripremati kao spanać.Za sve vrste lečenja koristi se sveže ceđeni sok iz cvekle, jer kuvanjem gubi svoju lekovitost, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka.Treba korisiti sa medom i to u razmeri 1:1, po pola čaše tri puta na dan.Izuzetan ukus rendanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili rendani ren.Kod težih oboljenja dnevno bi trebalo popiti od ½ do 1 litra soka.Kada se oseti poboljšanje smanjiti na 1/4 litre.

BONUS VIDEO: