"Stres ćelija, nešto je na šta ne obraćamo pažnju. Mi imamo naš stres zbog okruženja, ali je stres ćelija naročito važan. On je posledica trovanja hranom, raznih delovanja toksina, pa i vazduhom. Ali i nedostatka vitamina koji su važni za detoksikaciju, i za eliminaciju drugih patogena iz ćelija. 

Ako se ćelije ne truju, one su spremne i mogu da odreaguju na pretnju. Imuni sistem propada tako što crevna barijera počinje da se ruši, što creva propuštaju i što ulaze otrovi i nesvarena hrana. Imunitet pokušava da vari hranu, umesto da se bori protiv patogena", počeo je on opis ovog "začaranog kruga".

"Pa kreću problemi sa krvnim sudovima, hladne ruke, pritisak, a onda se sve to penje na treći sprat, dolaz insulinska rezistencija i onda je priča prilično kompletirana. To su sada pacijenti koji su gojazni, debeli, imaju dijabetes. Oni troše strašne količine vitamina D, pa im i ostali vitamini budu loši", objasnio je prof. dr Kamenov.

On je kazao da u ovakvim slučajevima, suplementacija nije adekvatna, jer se i dodatne količine vitamina potroše na drugu "bitku" u organizmu.

"Vitamin D koji mi koristimo nema dovoljnu koncentraciju, dajete im vitamine a oni se ne zadržavaju. Potrošimo to na pogrešne stvari, a ne na odbranu organizma. A pravilno stanje organizma, koje se postiže i hranom, i probioticima, ne održavamo. Mnogo toga možemo ishranom da popravimo, a mi to ne radimo. Moramo da vidimo šta se dešava sa krvnim sudovima. Za sve ovo vreme, meni dolaze pacijenti od ranije, popravili su se toliko da se njima svi u kući razbole a oni ne! Sad shvataju šta su sve za sebe uradili", rekao je on.

"Po mom iskustvu najviše možemo da uradimo hranom, da promenimo ono što nas truje. A ljudi znaju šta ih truje, a ne mogu da odole! Popiju mleko, naduje im se stomak ali ne prekinu da ga piju! Niko o tome ne priča, mnogi ne podnose hleb i mleko, ali ih i dalje unose", rekao je on.

Ključni znak da nešto nije u redu neće biti samo problemi sa stomakom, već i umor.

"Bez odmora i sna ne može organizam da se vrati u normalno stanje. Najveći znak opterećenja organizma je umor, ako vi ustajete umorni, to je prvi znak umora ćelija. Ne može da pretekne i da se izbori takav čovek, a najviše možemo hranom da utičemo. Ne možete vi nešto da utičete na zagađenje ili zračenje, to su stvari koje se poboljšavaju na širem planu. Moramo da budemo aktivni, da idemo u prirodu", rekao je on.