Oseća se turobno i želi da je uz nju kako bi joj prineo čašu vode. Sve godine koje je proveo služeći čovečanstvu donele su mu samo uvrede i poniženja.

Takođe, opisuje čudne zvuke koje je čuo, poput tužbalice na nepoznatom jeziku, i izražava strah da možda gubi razum.

Tesla planira da se vrati kući u Jugoslaviju, osećajući sve veći nemir zbog majčinog stanja. Međutim, suočen je s neizmenjivim obavezama prema američkoj vladi i nemogućnošću da odmah otputuje.

U trenutku kada uspešno demonstrira svoj eksperiment bežične struje u Kongresnoj sali, oseća prazninu umesto trijumfa, shvatajući da je propustio nešto suštinsko u životu.

Nakon što sazna za majčinu smrt, Tesla oseća duboko kajanje i ravnodušnost prema svemu što se dešava, uključujući uništenje njegove laboratorije: 

,,Ovo pismo ću položiti na tvoj

,,Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.''

,,Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bejaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina...'' zaključio je Tesla u svom pismu.''

Njegovo pismo postaje svojevrsno

Na kraju, on priznaje da su njegove godine posvećene nauci bile jalove i moli majku da se moli za njegovu izgubljenu dušu.

BONUS VIDEO