U pokušaju da iz prve ruke saznamo šta se zaista dešava u kompaniji NIS, čiji je radnik Branko Kurilić pritisnut uza zid prošlog meseca izvršio samoubistvo, svestan da nakon otkaza neće imati čime da prehrani četvoro dece, uputili smo pitanja

Umesto Tjurdenjeva, od pres službe kompanije dobili smo odgovore u kojima suštinski i nije odgovoreno na ono što smo pitali. Članovi Odbora direktora Dragutin Matanović, Dejan Radenković i Danica Drašković, kao i članovi Nadzornog odbora Zoran Grujičić i Dejan Bračika poslali su nam zajednički odgovor iz kojeg se jasno vidi da se direktor Kiril Tjurdenjev ponaša kao robovlasnik i ne poštuje zaposlene u kompaniji, ali ni interese države Srbije kao manjinskog akcionara.

Šta ste kao predstavnici srpskog kapitala uradili da se izborite za interese države Srbije i domaćih radnika u NIS-u?

Imamo zadatak da se borimo za budućnost kompanije, za interese Srbije kao akcionara koji ima skoro 30 odsto vlasništva u NIS-u i za interese svih zaposlenih. S obzirom da je ruska kompanija „Gazprom Neft“ većinski vlasnik, bili smo uvereni da nećemo imati problema u ostvarivanju naših legitimnih zadataka i da ćemo ih ostvarivati u dogovoru sa ruskim članovima Odbora direktora, sa generalnim direktorom i menadžmentom NIS-a. Kao predstavnici Srbije u Odboru direktora NIS-a i Skupštini akcionara u više navrata smo upozoravali na negativne pojave koje štetno deluju, kako na poslovanje u kompaniji NIS, tako i na interese Republike Srbije kao manjinskog akcionara. Naša upozorenja nisu naišla na  razumevanje Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a, koji je pokazao da je arogantna i sujetna osoba, nespremna na poslovne dogovore i zajednički rad s nama.

Kada su se pojavili problemi i da li ste, i na koji način, pokušali da ih rešite?

Problemi su kulminirali kada je NIS počeo da postiže slabije rezultate, daleko od ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja iz 2018. Ti slabi rezultati nisu samo posledica situacije oko koronavirusa - to je najmanji problem, već su daleko složeniji i povezani sa smanjenjem eksploatacije domaće nafte usled iscrpljivanja domaćih naftnih nalazišta, nedovoljnog ulaganja u razvoj benzinskih stanica u Srbiji i značajnih finansijskih promašaja u inostranim investicijama. Slabi poslovni rezultati zahtevali su smanjenje nepotrebnih troškova u NIS-u. Imali smo mnogo burnih diskusija sa direktorom Tjurdenjevim i menadžmentom NIS-a od trenutka kada smo shvatili da Tjurdenjev gleda na smanjenje troškova u kompaniji prvenstveno u smislu otpuštanja domaćih radnika, ne želeći da umanji nepotrebne i ogromne troškove u mnogim organizacionim jedinicama i ukine nepotrebne organizacione jedinice i predstavništva. Posebno je direktor Tjurdenjev pokazao nespremnost da značajno smanji najveći trošak koji je u prisustvu ogromnog broja inostranih radnika i ekspata (oni čine 1,3 odsto zaposlenih u NIS-u i odnose preko 14 odsto ukupnih primanja radnika NIS-a).

Prema našim saznanjima,

Nakon sastanka Odbora direktora NIS-a održanog 15. decembra 2020, pomislili smo da smo konačno postigli naš cilj jer je usvojen jasan i precizan zaključak koji je formulisao gospodin Jakovljev, predsednik Odbora direktora. U zaključku se daje „nalog za menadžment NIS-a da izvrši Analizu potencijala za optimizaciju troškova poslovanja za period od 2021 - 2023. godine i dinamiku optimizacije za 2021, da pri tome razmotri mogućnosti za pronalaženje dodatnih izvora uštede za navedeni period, te da u skladu s rezultatima te analize pripremi dopunski program za povećanje efikasnosti poslovanja NIS-a i isti dostavi na razmatranje OD NIS-a u okviru Izveštaja QPR 1 za 2021“. Takođe je istaknuto da ovaj dodatni rad menadžment treba da uradi zajedno sa predstavnicima akcionara Republike Srbije. U svakoj akcionarskoj kompaniji, pa naravno i u NIS-u, članovi Odbora direktora predstavljaju vlasnike kompanije i njihove naloge generalni direktor mora da ispuni i ispoštuje. Bez pogovora, bez dileme i bez oklevanja.

Da li je ta analiza urađena?

Takvu Analizu smo dobili tek pre nekoliko dana. U međuvremenu, praktično od 15. decembra 2020, direktor Tjurdenjev je sprovodio neku svoju politiku u vezi sa optimizacijom troškova, koja se odnosi na „Program dobrovoljnog odlaska radnika“ i „Program tehnološkog viška radnika“ i odnosi se isključivo na zaposlene domaće radnike. Usledila je i diskusija na sednici Odbora direktora NIS-a održanoj 17. 4. 2021, gde smo u oštroj formi naveli da se direktor Tjurdenjev ne drži zaključaka Odbora direktora, da sprovodi svoju politiku „optimizacije kadrova“ koja se svodi na politiku neprihvatljivog pritiska i mobinga u NIS-u i korišćenja neprihvatljivih metoda u ostvarivanju ciljeva koje je sam sebi postavio - otpuštanja domaćih radnika. O negativnim tokovima i mogućim posledicama obavestili smo i Vladu Republike Srbije. Napominjemo da je direktor Tjurdenjev imao i sastanak sa premijerkom Brnabić, koju je obmanuo da nije bilo i da neće biti otpuštanja radnika u NIS-u.

Da li ste nešto preduzeli kada ste videli šta se dešava?

Uvidevši da se situacija usložnjava, da pritisci od strane pojedinaca, poslušnika Tjurdenjeva, na zaposlene radnike u NIS-u prerastaju u atmosferu straha i mobinga, da se proces optimizacije radnika NIS-a sprovodi potpuno izolovano i netransparentno i na nivou usmenih smernica i bez donošenja odgovarajućih pravnih akata, šaljemo imejl 23. 4. 2021. u kojem Tjurdenjevu pišemo: „...bez konsultacija članova OD manjinskog akcionara (Republike Srbije) ušli ste u proces „Program dobrovoljnog odlaska radnika“, sa tendencijom da inicirate i „Program tehnološkog viška radnika“, što je za nas neprihvatljivo. Ni pod kojim okolnostima nećemo prihvatiti vaš „Program realizacije tehnološkog viška radnika“... Istog dana dolazi do tragičnog događaja i samoubistva Branka Kurilića (55), radnika NIS-a, magistra poslovnog menadžmenta, vrednog, poštenog i pravednog čoveka, oca četvoro dece.  

Ko je, po vašem mišljenju, odgovoran za ove tragične događaje?

Nesumnjivo je odgovornost direktora Tjurdenjeva jer se nije držao zaključaka odbora direktora kao vlasnika NIS-a. I ne kažemo mi za njega da je sujetna i arogantna osoba zato što je Rus. Svejedno je - mogao je da bude Amerikanac, Kinez ili Indijanac, on je simbol liberalnog alavog biznismena koga ne interesuje ni budućnost firme u kojoj radi, ni budućnost njegovih saradnika, ni budućnost zaposlenih radnika. Njega interesuje samo koliko će miliona evra poneti u svom novčaniku kada jednom bude napustio Srbiju. On zato za nas i ne predstavlja Rusiju. I to možemo slobodno da kažemo jer je predsednik Vučić od Srbije napravio nezavisnu zemlju, zemlju koja nikada neće biti zapadna kolonija, niti ruska gubernija.

Verujete li da se možete izboriti za pravedan dogovor koji bi odgovarao i radnicima i NIS-u?

- Verovali smo da se svi problemi i nesporazumi moraju rešavati unutar pravnih ili kompanijskih institucija. Direktor Tjurdenjev je svetlosnim godinama daleko od toga. Hrabro istraživačko novinarstvo redakcije Alo! uverilo nas je da se o tome mora govoriti i mora pisati. Branko Kurilić je ostavio za sobom četvoro dece koje će dve hrabre žene školovati i naučiti šta je moralno i pravedno, na primeru njihovog pokojnog oca. Ta deca će, uvereni smo, izrasti u odgovorne i vredne ljude i imati svoje porodice i svoju decu, koja nikada neće upoznati njihovog pravednog i poštenog dedu. To ne smemo zaboraviti. I moramo naći načine da maksimalno pomognemo porodici Branka Kurilića.

Da li ste pročitali reagovanje NIS na naše pisanje o ovoj temi?

Pročitali smo kompanijski odgovor u kojem se konstatuje kako je „u kompaniji NIS završen program dobrovoljnog odlaska zaposlenih“. Kako i kada je završen? S kojim pravom je i započet? U svom nedavnom imejlu od 12. maja predsednik Odbora direktora Jakovljev jasno piše: „Posebno molim GD NIS-a da obustavi sve tekuće inicijative usmerene na optimizaciju brojnog stanja osoblja... kao i do dobijanja saglasnosti od strane akcionara NIS-a u skladu sa mojim nalogom koji je definisan u protokolu OD NIS od 15. 12. 2020“.

Da li je slučajno što stranci zauzimaju najplaćenije pozicije u NIS?

Zakon države Srbije zahteva da sva radna mesta u stranim kompanijama za koje u Srbiji postoji odgovarajući domaći kadar, moraju da pripadnu upravo njima. Da li ste vi možda čuli za sistem kadrovskih rezervi u NIS-u, uspostavljen da bi - kada jedan inostrani zaposleni kadar ode iz NIS-a, njegovo mesto preuzeo domaći kadar iz kadrovskih rezervi? Obe ove obaveze su volšebno izbegavali i Kiril Tjurdenjev i njegov prethodnik Kiril Kravčenko. Inostranog radnika ili ekspatu na funkciji kada napusti NIS skoro uvek je nasleđivao opet inostrani radnik ili ekspata. Nimalo slučajno! Na tim mestima plate se mere desetinama hiljada evra. I ključno: smrt radnika zaposlenog u bilo kojoj kompaniji u svetu je najvažnije za tu kompaniju - ljudski život je od neprocenjivog značaja.

Kakva je budućnost NIS?

Borićemo se još odlučnije da postavimo NIS kao srpsku, domaću firmu za koju važe zakoni Srbije, a ne kao kćerku firmu „Gazprom Nefta“. Naš zadatak je da zastupamo interese Republike Srbije u Kompaniji NIS, da zaštitimo poslovanje i zaposlene i obezbedimo da NIS posluje kao stabilna kompanija i u skladu sa zakonima Republike Srbije.